Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 102. deo

~ Igra čežnje ~

●102.deo●

Martin P.O.V.

Iz sale su izveli Aleks na krevetu prikačenu na sve moguće cevčice.
Iako nisam želeo, ukopao sam se sa strane i gledao u nju kako je odvoze niz hodnik.
Trgnem se i ugledam doktora koji skida masku sa svog lica.
M: Oporaviće se zar ne?
D: Imamo problem. Upala je u komu.
Opet taj osećaj, opet ta glupa reč. Reč zbog koje su svi moji najdraži stradali.
M: Kako... kako je to moguće?
D: Krv je odnela metak do glavne vene i tokom operacije je srce stalo. Vratili smo je u život, ali ne i u svesno stanje.
I ja sam pitao gluposti, znao sam da postoji ta mogućnost.
Izdahnem beznadežno i prođem rukom kroz kosu.
M: Ima li neke šanse..?
D: Videćemo sutra ujutru. Za sada je sve rano. Držite se.
Klimnem glavom, te on prođe pored mene, a ja se uputim ka Aleks.
Da, da se držim, kao da je to lako. Nisi ti preživeo dve kome svojih najbližih.
Uđem polako kod nje u sobu dok je beživotno ležala sklopljenih očiju.
Sednem na jednu od štaznih stolica i prekrstim ruke gledajući je tužno.
M: Zar je ovako moralo..? Rekao sam ti da budeš iza mene. Bolje bi bilo da sam ja upucan, a ne ti...
Progutam knedlu u grlu, te izdahnem glasno i protrljam oči.
Umor me je savladao i osećao sam kako mi se mišići opuštaju protiv moje volje...

*4 UJUTRU*

Blek P.O.V.

Dok sam sve objasnio šta se desilo Kejt, Leu, Martinu i Aleks, prošla mi je skoro cela noć. Morao sam za svakog pojedinačno da dam izjavu iako će oni svakako morati lično da daju. Što li sam onda uopšte trošio vreme na to?
Ali opet mislim da će svima laknuti kada saznaju da je Rej u švajcarskom pritvoru i da će najverovatnije tu i ostati ako svi daju izjavu protiv njega.
B: Izvinite, Aleks Grin. Bila je na operaciji.
Xx: Da, operacija je završena, druga vrata desno.
B: Hvala, divni ste.
Razvukao sam medicinskoj sestri osmeh sa samo tri reči, te je ostavim tako da blene za mnom. Jeste slatka, ali šteta. Ne treba mi ona. Lakše mi je da svi misle da sam gej, tako se spasim svog tog prevelikog flerta.
Otvorim polako vrata i uđem u sobu gde je Aleks spavala, a Martin neugodno spavao na stolici.
Dođem do njega i samo ga taknem prstom po čelu a on skoči.
M: Šta??
B: Šta se pališ odmah, samo sam te dotakao.
M: Otkud ti?
B: Kako otkud ja? Pa Aleks mi je najbolja prijateljica, a i partnerka. Kako joj je? Jel operacija prošla kako treba?
Upitam ga dok sam se smeštao na stolicu pored njega.
M: Ako izuzmemo to da joj metak završio u glavnoj veni, da joj je srce stalo i to da je sada u komi, operacija je odlično prošla.
Zinem iznenađeno, te pogledam u Aleks.
Koma.. pa kako tebe sve zadesi ljubavi...?
B: Ima li šanse?
M: Videće ujutru.
B: Ljubav mala, sve loše nju zadesi...
Izdahnem razočarano i spustim pogled.
M: Ajde mi objasni zašto je zoveš "ljubav mala" ako si ti gej?? I šta ju je to sve loše zadesilo?
B: Nisam gej ako baš moraš da znaš, samo više volim da tako ljudi misle. A to šta ju je zadesilo samo ja znam.
Pogledao me je u čudu, verovatno zbog prve izjave, ali je čekao da ja nastavim.
B: Aleks je kao mala ostala bez oba roditelja. I naš šef ih je ubio. Znam, neverovatno jer radimo za njega. Ali od njega smo živeli. Morali smo, inače bismo dobijali gadne kazne. Ja na leđima imam ogroman ožiljak od kaiša, koji je on prelomio preko mene još kad sam bio mlađi. Aleks je dobijala malo lakše kazne jer je ipak žensko, ali smo zato mogli danima da je vidimo kako dolazi u modricama po celom telu.
Izgovarao sam sve reči bez ikakvih osećanja, svi smo emocije morali da ostavimo po strani.
B: Iskreno, sada kada razmišljam...
Pogledam ga dok je on imao tako čudan izraz lica jer je pokušavao da svari sve ove informacije.
B: Nekako si nam pomogao da se oslobodimo šefa time što si ga ubio.
Nasmejem se, a on prevrne očima lupeći rukom po čelu.
M: A i ti i Aleks ste se našli baš...
Nasmejem se tiho zbog Aleks, te nastavimo da se šalimo sve do zore.