Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 51. deo

~ Igra čežnje ~

●51.deo●

Kejt P.O.V.

Mrsila sam mu kosu rukom dok smo i on i ja imali poteškoća da uhvatimo vazduh.
L: Da malo odmorimo od ljubljenja?
K: Ne, treba mi ovo.
Odgovorila sam mu kratko i opet ga povukla u gladan poljubac.
Jednostavno mi je ovo trebalo, nedostajalo mi je. Odjednom se začuo moj stomak, te sam se nevoljno odvojila od Lea i prevrnula očima.
L: Izgleda da tvom stomaku treba hrana.
K: Mora nešto da mi prekine ovaj trenutak...
Nežno me uhvati za obraz i približi sebi, te skloni kosu i poljubi me u vrat.
L: Palačinke?
K: Može. Idem do kupatila.
L: Čekaj čekaj. Moram prvo ruku da ti zavijem.
Prevrnem očima sa osmehom, te legnem dok sam posmatrala šta radi.
Pažljivo je skinuo obloge i namazao novi sloj kreme, a zatim je uzeo novi zavoj i krenuo da ga obmotava oko mog ramena i ključne kosti.
K: Au boli!
Namerno sam jauknula, a on se samo približio i ostavio poljubac na mom ramenu.
L: Bolje?
K: Mhm..
Nastavio je dalje sa previjanjem, ali se meni svidelo da ga malo plašim.
K: Au!
Zaustavio se i pogledao me ironično, a ja nisam mogla da suzdržim osmeh.
L: Ti to namerno, a?
Nije ni sačekao da mu odgovorim već se spustio i poljubio me.
Očekivala sam nežan poljubac ali je već u sledećem trenutku me je jako ugrizao za donju usnu.
K: Pa to nije moralo baš.
L: Mora mora.
Uspravim se polako i ustanem sa kreveta.
L: Da uđem sa tobom?
K: Treba i meni privatnosti.
Pogledam ga popreko, te mu prstom pokažem da ide u kuhinju.
L: Čekam te u kuhinji sa palačinkama!

Martin P.O.V.

Nakon besmisleno provedene noći ispred Rejeve zgrade očekujući ga, odlučim da se vratim u stanicu i nastavim sa uobičajenim poslovima a ujedno i njega da pronađem.
Manijak se nije ni vraćao kući. Ustvari možda je i bio, ali ja sam se prvo pojavio kod Kejt, za to vreme je mogao da ode bilo gde.
Sednem za svoj sto, te izdahnem i počnem nervozno da klikćem hemijskom.
Pogled mi se opet prilepi za Aleksine papire, te progutam knedlu i nađem broj njenog fakulteta u Londonu.
Okrenem ga i nestrpljivo čekam da se neko javi. Platiću debelo jer zovem inostranstvo ali ona mi ne da mira.
Xx: Izvolite?
M: Želeo bih da se raspitam u vezi jedne učenice sa vašeg fakulteta. Završila je pre četiri godine, u pitanju je Aleks Grin.
Xx: Sačekajte da proverim.
Sa svakom sekundom sam bio sve više nervozniji.
Xx: Žao mi je, ali na našem fakultetu ne postoji nijedna Aleks Grin.
To je to, tu je caka.
M: U redu, hvala Vam.
Spustim slušalicu i sklopim oči, te se zavalim u fotelju.
Prekrstim ruke, a zatim se blago osmehnem.
M: Sad te ne puštam..