|Fate| Sudbina| Park Jimin

VI

Vozili smo se prilično dugo, bilo je tiho tokom vožnje i imala sam osećaj kao da nas oboje ova tišina ubija. Gledala sam kroz prozor i nisam poznavala kraj kroz koji smo prolazili.

Y/n: Gde smo?
J: Ubrzo stižemo.

Jednom rukom je držao volan a drugom se držao za glavu. Izgledao je zabrinuto.

Y/n: Jel si okej?
J: O bože Y/n jel ti nekada ćutiš?!

Prevrnula sam očima i besno gledala kroz prozor. Nakon par minuta stigli smo do nekog polja. Nema nigde žive duše, samo nas dvoje u sred ničega. Pa troje nas je ako računamo i leš...uglavnom.
Jimin je izvadio leš i bacio ga ispred nas.

J:Donesi mi benzin iz auta.

Uradila sam kako mi je rekao i poprskao je telo sa benzinom i zapalio ga. Hladno je gledao kako mu rođak gori. Stajala sam pored njega i gledala kako Suho gori. Tišina je vladala među nama dok je nije prekinuo.

J:Nikada ga nisam voleo.

Pogledala sam ga a on pogled nije sklanjao sa vatre.

Y/n: Zašto? Mislim rođak ti je..
J: Uvek je bio bolji od mene..u svemu. Cela moja familija ga je volela više od mene, čak i moja porodica pre njihove smrti.
Y/n: Jimin...

Sad me je gledao sa suzama u očima. Stavila sam svoju ruku na njegovo rame.

J: Uvek sam bio drugi izbor. "Ugledaj se na Suhoa", to su mi govorili. Na šta da se ugledam? Silovatelja? Ubicu?

Sada već plače i viče. Ne znam šta se tačno desilo između njih ali ne mogu ovakvog da ga gledam. Zagrlila sam ga i osetila sam topao dah na mojim ramenima. Jecao je a ja sam samo ćutala. Ne znam ni šta bih rekla u ovom trenutku.

J: Ubio mi je roditelje.

Ostala sam bez daha. Oni nisu poginuli? Ubijeni su? Odmakao se i pogledao me u oči.

J: Sve mi je uzeo. Zato sam i hteo da potpišem ugovor tvog tate. I onako sam sam.
Y/n: Ne Jimin. Nisi sam, pa imaš mene. Ja sam ovde da budem tvoja žena. Zar ne?

Pogledao me je i blago se osmehnuo.

J: Idemo, kasno je i postaje hladno.

Tokom vožnje je opet bilo tiho i nije progovarao ni reč dok nismo stigli.
Bila sam jako umorna i nisam mogla da dočekam da legnem u moj krevet i samo zatvorim oči.

J: Y/n?
Y/n: Da?
J: Ako se posle svega ovog plašiš da spavaš sama, možeš preći kod mene. Deveta vrata.
Y/n: Hvala, ali okej sam.

Blago sam se osmehnula i polako krenula ka svojoj sobi. Legla sam na krevet i samo zatvorila oči. Nakon par minuta probudio me je glasan vrisak. Odmah sam otvorila oči i otišla do hodnika. Jiminova soba. Utrčala sam unutra i videla da plače, ali spava.

J: Ne, ne! Pusti ih!

Izgleda uplašeno, legla sam do njega i zagrlila ga.

Y/n: Ššššššš. Ja sam sad tu...
J: Plašim se....
Y/n: Ja sam sad tu, sve je okej...

Stavio je svoju glavu na moje grudi i tako samo oboje zaspali.

*next morning*

Budim se, i vidim da nisam u svojo sobi, vraća mi se film od sinoć i shvatam da sam sama u krevetu. Hm? Gde li je Jimin?

J: Oh hvala bogu probudila si se. Već je 2 sata.
Y/n: Dva?! Što me nisi probudio?
J: Pokušao sam, ali ti si stvarno nemoguća.

Udarila sam se po glavi. Danas je trebalo da se oko 10 vidim sa Wendy. Ahhh. Ubiće me.

Y/n: Sledeći put me probudi!
J: Neće biti sledećeg puta. Više ne spavaš u mom krevetu. Rekla si da nećeš doći.
Y/n: Imao si košmar sinoć, budi srećan što sam došla.
J: Ma baš. Ja nikada nemam košmare. Bila si uplašena sinoć. Ne moraš da priznaš ako te je baš tako sramota.
Y/n: Ja? Uplašena? Ti si taj koji je plakao sinoć!
J:Ne, ti si plakala.
Y/n: Znaš šta? Stvarno neman vremena da se raspravljam sa kretenom kao što si ti sad.

Ustala sam i izašla iz sobe. U kupatilu sam obavila svoju ličnu higijenu i otišla da pojedem nešto. Nakon toga čula sam zvono na vratima. Otišla sam da ih otvorim.

Y/n: Ko je?

Nije bilo odgovora. Otvorila sam vrata i videla Jina ispred sebe. OMG!

Y/n: JIM-

Stavio mi je ruku na usta i okrenuo tako da mi leđa budu na njegovim grudima. Stavio mi je nož oko vrata.
Jimin je došao sa raširenim očima.

Jin: Ubiću je ako mi ne pokažeš gde je Suho!
Jimin: Suho?
Jin: Da! Požuri nemam vremena!
Y/n: Jin! PUSTI ME! Mom tati se neće svideti ako me ubiješ!
Jin: Ha, kao da taj brine o tebi. Samo si mu predmet koji koristi kako bi sebi olakšao isto kao što je i tvoju mamu.

Iz oka mi je izašla suza. Naravno da bi me ubio rođeni otac. Pa zar sam stvarno mislila da bi se on promenio.
Jimin je izbio nož Jinu iz ruke i oslobodio me. Udario ga je i šutnuo u stomak. Jin je od bola pao dole i čvrsto se uhvatio za stomak. Jimin ga je ponovo udario što je Jina  nateralo da se onesvesti.

*Jin POV*

Budim se sa velikim bolom u glavi i mutno mi je pred očima. Polako mi se vid vraća i vidim da sam u nekom podrumu zavezan za stolicu. Čujem veoma poznate glasove.

*Y/N POV*

Probudio se.

Y/n: Pričaj.
J:Zašto te je poslao?
Jin: Ovde sam da nađem Suhoa. A sada me pustite.
Y/n: Zašto bih? Zar nije lepo biti zarobljen, ti si ovde vezan samo par minuta a ja skoro ceo moj život. Uvek si ga slušao i nikada nisi bio na mojoj strani Jin. Uvek si na strani mog oca.
Jin: Nije moj problem što je imao više poverenja u mene nego u svoju rođenu ćerku.

Udarila sam mu šamar, nastavila sam da ga udaram dok me Jimin nije zaustavio.

Jimin: Y/n, idi gore. Ja ću ovo srediti.

Obrisao mi je suzu i poslušala sam ga. Otišla sam u sobu i plakala. Nikada nisam osetila ljubav od strane mog tate i to me boli. Boli me kada vidim kako ima više poverenja i ljubavi prema svojim radnicima nego prema meni. Šta sam pogrešila da se ovo desi?

Y/n: Šta nije u redu sa mnom?
J: Nisi ti kriva.

Okrenula sam se i Jimin je ušao u sobu. Seo je do mene i pogledao me.

J:Nisi ti kriva. On je. On je kriv zato što se nisi osetila voljenom. On je loš otac, a ti nikada nisi bila loša ćerka tako da nemoj sebe da kriviš za njegove greške.
Y/n: Gde je Jin?
J: Ne brini. Sredio sam ja sve.

Zagrlio me je a moja glava je bila na njegovom ramenu.

J: Sve će biti u redu.
Y/n: Jimin?
J: Hm?
Y/n: Kako ćemo stvarno da uništimo mog tatu, pošto ja stvarno ne mogu ovako više. Hoću da živim slobodno.
J: Ništa ne brini.

Uhvatio mi je rukama lice i suze obrisao.

_______________________________________
Nadam se da vam se sviđa! See you soon♡♡♡♡