THE BAD GUY🔛

„Zbogom..."

~flashback~
KONACNO!Vracam se kuci posle 3 meseca,mozda i nije tako dugo za nekog drugog ali za mene jeste.
„Avion iz Nemacke za Srbiju polece za deset minuta"
Zajedno sa svojim bratom koji ima 24 godine ulazim u avion.Polecemo.
~jedan sat kasnije~
„Molim vas vezite pojaseve,slecemo" cujem glas stjuardese koja me je prethodno probudila.

Izasli smo iz aviona i taxi-em otisli u nasu kucu u kojoj smo ziveli sa majkom,otac nam je bio u drugoj kuci,sa drugom porodicom,ali volim ga,ipak je on moj otac.
Usli smo u kucu,naravno mama nas je izgrlila i ljubila,dok je ona pricala sa Alenom(mojim bratom) ja sam otisla kod svoje najbolje drugarice koja zivi dve kuce od mene. Ona se zove Nikolina.

Bila sam kod nje nekih sat vremena, dosla sam kuci oko 16h. Kad sam usla u kucu videla sam Alena kako nervozno hoda po kuci sa crvenim ocim. Plakao je?
„Odvedi je u sobu i reci joj"rekla je moja mama sa takodje crvenim ocima. I ona je plakala?
Alen me je odveo u sobu.
„E ovako,nemoj da se uzrujavas sve ce biti u redu i uvek cu biti tu za tebe."
„Alene sta se desilo?" upotala sam vec zabrinutim glasom.
„Tata je umro" jedva je prevalio ovu recenicu preko usana.
„MOLIMMM!!!???" suze su se polako nakupljale i pocele teci,nisam mogla da verujem.
Odjednom sam briznula u plac,te noci Alen je spavao samnom,don su meni suze neprestano isle Alen me je tesio.
Iako nas je napustio i otisao drugoj porodici i on je idalje moj otac.
A najvise me boli to sto nisam mogla zadnji put da ga zagrlim ili poljubim.
~jedan dan kasnije~
Danas je sahrana na koju psihicki nisam mogla ici,zelela sam tamo da budem sam sa Alenom
„Lana,ajde idemo." rekao je Alen koji je sad dosao sa sahrane.
„Idem" rekla sam promuklim glasom od plakanja.

Stigli smo na groblje,isplakala sam se,cak sam i Alenu prvi put u zivotu videla suzu.
„Zbogom tata..." rekla sam pre nego sto sa otisla sa groblja.
~end of flashback~