Teo:Moj...otac..gde je?
Ja:Ne brini,policija ga je privela.
Teo:Dobro je.
Ja:Zašto me nisi zvao?!
Teo:Otac mi ga je polomio.
Ja:Psihopata.
Teo:Znam.Hajde idi u svoju sobu,naspavaj se.Valjda će te pustiti sutra.
Ja:Valjda.
Otišla sam u sobu i ubrzo upala u medveđi san...Bližila se ponoć,ustala sam i videla na prozoru Luku,Nemanju i Saru kako me gledaju.Rukom sam im pokazala da dođu...Ušli su u sobu i počeli da me zapitkuju razne stvari.
Luka:Tina..jesi li dobro.
Nemanja:Mnogo nam nedostaješ.Kada izlaziš?
Sara:Pusti njih oni su pod mojom kontrolom.
Ja:Hahahahah.Šta bi ja bez vas.
Luka:Stavrno ne znam.Dođi.
Jako smo se zagrlili.
Ja:Vi ste deo mog života.Kada izađem idemo na zimovanje.Važi?!
Nemanja:Uvek,malecka.
Ja:Ejj.
Sara:Hajde vas dvojica idemo,nećemo da je uznemiravamo.
Luka:Dobro.
Joj napokon,doktori su mi rekli da sutra izlazim.NAPOKON.Imaću fobiju od plave boje do kraja života.Ustala sam iz onog buđavog kreveta i videla Tea ispred mojih vrata..Izašla sam iz sobe i krenula sa Teom kući.
Ja:Teo,od sada si kod mene na bezbednom.
Teo:Hvala ti što činiš ovo zbog mene.
Ja:Ma ništa.
Bližili smo se mojoj kući,ali smo zatekli Mariju kako se slika u mom dvorištu.
Ja:Šta to radiš u tuđem dvorišu.
Marija:Šta te briga,nije tvoje.
Ja:Ma jok čije je.
Marija:Sigurno nije tvoje,ne može tolika jadnica da ima ovakvu kuću.
Ja:Teo,hajdemo.
Teo:Ajde,ne mogu više da je gledam.
Marija:Hej vas dvoje,zvaću policiju ulazite u tuđu kuću.
Ja:Izvini,ali ovo je moja kuća.
Marija:Šta?!?!?!Nemoguće!
Teo:Kod Tine je sve moguće,Marija.
Marija:Platićete mi za ovo!?
Ja:Pusti debila.
Teo:Ma znam da je ona više od debila.
Marija:Čula sam te Teo.
Teo:Briga me.
YOU ARE READING
Moja mala✓
RomanceTina uskoro osamnaestogodišnja devojka. Poprilično povučena i vrlo siromašna, bez oca bori se za život bolesne majke. U tome će joj pomoći njen otac koji se igrom slučaja nakon 8 godina pojavljuje, govoreći da je za tih 8 godina napravio veliku firm...