Moja mala✓

18 deo

Teo:Hajdemo u auto.
Ja:Oke.
Uroš je vozio.Ja sam samo sedela u Teovom zagrljaju i razmišljala o onom hotelu.Moj tata,je Teu obezbedio stan blizu nas.Kada mi je to javio mnogo me je obradovalo.Htela sam Tea da ja lepo obradujem....Bližila se ponoć,došli smo kući i bilo je vreme da mu kažem za iznanađenje.
Teo:Hajde požuri,moram da pomognem Luki.
Ja:Nećeš više spavati kod mene kući.
Teo:To treba da bude iznanađenje?
Ja:Pa ne treba,ali hoće.Dođi!
Teo:Gde ćemo.
Uhvatila sam ga za ruku,krenula da trčim da što pre stignem da mu pokažem...Nije bilo daleko tako da smo ušli u jedan prelepi deo tj.najlepši deo u našoj ulici.
Teo:Tina,ti znaš gde smo mi upravo ušli.
Ja:Da.
Teo:Ja ne mogu da uđem unutra.
Ja:Što?
Teo:Paa....
Ja:Teo uđji u zgradu!
Teo:Ne mogu ja to da uradim.
Ja:Ludice,ovo je tvoj deo,a ne od neke babe.
Teo:Šta si ti to meni upravo rekla?
Ja:Imaš novi stan!
Teo:Ja ne mogu tebe!
Jako me je zagrlio i poljubio u glavu.Nisam nikad osećala ovoliku sreću.Ušli smo unutra.Počeli smo zajedno da razgledamo po celom stanu.Proslo je jedno sat vremena od kako smo završili sa razgledanjem,ali tada sam trebala krenuti kući u 3 ujutro pored mračne šume.Mnogo me je bilo strah.Šetala sam ulicom,bila na telefonu dok nisam čula neke korake pored mene tj. u šumi.Okrenula sam se i videla Teovog oca.Bio je sam masan,pocepan,prljav,izgreban,ali i dalje mu nisam pomogla zbog onog što je uradio Teu.
Ja:Beži od mene zvaću Tea.
Teov otac:Jao baš će me taj mali sprečiti u ovome što ću da uradim.
Ja:Šta ćeš učilniti.
Teov otac:A zašto ti moraš sve da znaš.
Ja:Da bi te Teo lakše udario.
Tada je Teo prišao i udario ga sa nečim po glavi.
Teo:Malaaa,od kako sam ušao u tvoj život non stop se uvaljam u neke nevolje.
Ja:Izvini....
Teo:Ma opušteno.Hajde idi kući.
Ja:Oke.
Tu smo završili.Znajući da je Teov otac na slobodi,nisam mogla da spavam.Sedela sam na prozoru i posmatrala zvezde.Legla sam u krevet i ubrzo upala u san......Svanulo je,ustala sam sva spremna da krenem u školu.Ispred me je čekao Teo,Uroš i Sara,a Nemanja i Luka oni su otišli malo ranije.
Ja:Hajdemo.
Sara:Napokon ludice!?
Uroš:Idemo.
U školi su nas zarekli sa pogledom kao da smo novi.