Tada me je pogledao u oči.Gledali smo se sa uplakanim očima.Zvonilo je za čas.Imali smo matematiku.Ušla sam u učionicu i sela u svoju klupu.Tada je došao Teo,podigao me je sa svoje stolice.
Ja:Šta radiš to?
Teo:Ćuti i sedaj.
Stavio me je u svoje krilo da sednem.Sva sam pocrvenela od stida.Ceo razred nas je gledao,a ja sam mogla samo da ga zagrlim i ćutim.
Nastavnica:Teo,šta radiš to!
Teo:Na šta mislite?
Nast.:Na svoje mesto odma!
Teo:Izvinite,ali ne mogu.
Nast.:Kako to ne možeš.
Teo:Lepo,zar nevidite.
Nast.:Vidim.Hajde na svoje mesto.
Teo:Evo.
Nast.:Otvorite stranu 54 u uđbeniku.
Nisam mogla da verujem,Teo se raspravljao sa nastavnicom zbog mene.Samo sam ga zagrlila i naslonila na njegovo rame.Zvonilo je za kraj prvog časa.Krenula sam da ustanem, ali me je Teo zadržavao svojim velikim rukama.
Ja:Teo,moramo na sledeći čas.
Teo:Ne mogu da idem.
Ja:I ja bi ovako ceo dan,ali...
Teo:Šta?
Ja:U školi smo.
Teo:Pa?
Ja:Uff,sedi i ćuti.
Teo:E tako.
Tako su prolazili časovi,dok nisam ustala.
Ja:I jaooo!?
Teo:Hmm....šta je bilo?
Ja:Mi...zaspali smo,ubiće me tata.
Teo:Mi?
Ja:Daa.
Teo:Oke,princezo.
Ja:Koliko je sati?Šta??? 20:30.
Teo:Super.
Ja:Šta super,škola se završila odavno.
Teo:Još bolje.
Ja:Znam.
Uzela sam telefon,uključila film i počeli da gledamo.Nije prošlo pola sata,dok neko nije ušao u učionicu.To je bila tetkica.
Tetkica:Šta radite to deco?
Ja:Spavamo.
Terkica:Oke ostanite tu.
Teo:Hvala vam.
Tetkica:Ma opušteno.
Ja:Koja carica.
Teo:Aha.
YOU ARE READING
Moja mala✓
RomanceTina uskoro osamnaestogodišnja devojka. Poprilično povučena i vrlo siromašna, bez oca bori se za život bolesne majke. U tome će joj pomoći njen otac koji se igrom slučaja nakon 8 godina pojavljuje, govoreći da je za tih 8 godina napravio veliku firm...
