Poljubac Tame (ZAVRŠENA)

11. Poglavlje

Casperov pogled pokušao je da uhvati moj, okretala sam glavu samo da mu ne bih morala pogledati u oči. Znam da je shvatio sve iz mojih suza i jecaja. Ova tuga je jača od mene , jača od mojih pokušaja da sakrijem koliko me ipak to sve pogađa. Kida mi srce na tisuću komada ali neću da posustanem, zaklela sam se sama sebi da će da mi plati za svaku suzu koju sam prolila zbog njega. Casper je i dalje tiho me promatrao i čekao da se smirim i pogledam ga. Nisam se usudila podignuti pogled prema njemu.

„Što želiš? Što me tako gledaš?"- obrecnula sam se prema njemu. Znam da i on snosi dio krivice za ovo što se mi događa. Prokleti muški samo problemi s njima. Da barem mogu da se sklonim negdje daleko od svih i svega. Samo malo mira da imam.

„Što je to bilo za predstavu Anastazija?"- odgovorio mi je protupitanjem.

„Nemoj da se nadaš ničemu više od mene. Ti i ja? To nikada neće funkcionirati, sam si kriv!"

„Misliš da sam mogao protiv sudbine? Onog momenta kada si kročila na moje tlo ja nisam imao mira već da te potvrdim kao svoju."

„Mogao si me upozoriti nekako, dati mi vremena da razmislim. Nagovijestiti nekako ali ne ti si me uhvatio nespremnu, uhvatio si me u klopku i otrgnuo od mog života i svega do čega mi je stalo."

„Mislio sam da je sudbina već rekla svoje, da ćeš da me prihvatiš kao svog partnera kada shvatiš o čemu je riječ!"

„Nikada, nikada neću da te prihvatim!"

„Daj nam barem šansu da pokušamo Anastazija! Sve sam ostavio zbog tebe, bez tebe meni nema života i ti to veoma dobro znaš! Zar ti taj vampir više znači od onog što imamo nas dvoje?"

„Nisam te tražila da ideš za mnom, ja ništa od ovoga nisam tražila ni željela! To je bila samo tvoja odluka i ne uvlači mene u ovo!"

„Sve što te molim je samo jedna šansa Ana!"

„Da se nisi jebeno usudio tako me zvati!"- vrisnula sam i bacila se prema njemu pokušavajući da ga odalamim. Uhvatio me spreman i pritisnuo moje tijelo na njegovo golo. Moje tijelo odmah je reagiralo na njegovo. Vrućina mi je oblila tijelo, bradavice su mi se ukrutile i peckale moleći da ih pomiluje. Pritisak između nogu samo se pojačavao i tijelo se samo od sebe stalo trljati o njega.

„Vidiš da nisi toliko imuna na mene kao što to želiš prikazati. Tvoje vlastito tijelo te izdaje! Ovo što imamo je jače od nas oboje! Nemoj se boriti protiv toga!"

Podigla sam pogled u njegove oči i shvatila da i njega tijelo izdaje kao i mene. Snažni drhtaji njegovog tijela prizivali su moje na parenje. Naše nutrine željele su da se spajanje završi, da pripadnemo jednom drugom dušom i tijelom. Ali ja nemam dušu niti ću je ikada imati. Otrgnula sam se snažno iz njegovog zagrljaja kada me pokušao poljubiti.

„Da se jebeno nikada nisi usudio da položiš svoje usne na moje! Moje tijelo i moja duša pripadaju smo jednom čovjeku a to nisi ti, niti ćeš ikada biti, taman da nas sudbina spoji po tisuću puta. Nikada neću da budem tvoja!"

Izjurila sam iz sobe prema van. Nikada u svom životu nisam imala potrebu za zrakom kao sada. Krv mi je vrela iznutra od njegove blizine, zov njegove krvi da je kušam dovodio me do ludila. Moram se maknuti od njega. Pobjeći što dalje od svega. Trebam prostora, jebeno trebam da me svi ostave na miru. Trčeći van iz dvorca okrznula sam Maxa na samom izlazu.

„Hej Ana polakše malo!"- iznenađeno je zaviknuo u mom smjeru.

Nisam zastajala već sam izletjela na hladan zimski zrak. Jurila sam prema šumi besciljno pokušavajući odmaknuti što dalje od dvorca i svih mojih problema. Konstantinov izraz lica urezao mi se u mozak i pratio me u stopu. Iznađenje na njegovom licu kada je shvati tko je Casper i što on meni predstavlja. Ona sjenka bola koja je prošla njegovim licem kada sam se bacila na Caspera.