Ostani kraj mene

Confess

U žurbi izlazim iz stana,jureći iz zgrade da uhvatim taksi i odem do policije. Odlučila sam šta ću uraditi. Volim ga i u ovome smo zajedno. Sedam u taksi i moje misli počinju. Zašto je to uradio? Čemu tolika ubistva? Uradila sam i ja loše stvari,ali ne i ovo. Nisam očekivala od njega ovako nešto. Zbunjuje me ova situacija. Zašto je,pobogu,rekao meni da sam to ja uradila? A ipak otišao da se preda policiji.. Preplavljuju me pitanja za koje nikako ne mogu da saznam odgovore. Uzdišem i pokušavam oterati misli. Ne ide nikako. Kako i da ide? Filip je ubio sve te ljude,a nabeđuje na mene. Ovo nisam očekivala. Boli me glava i u misli mi dolazi pitanje koje nikako ne razumem. Zašto imam rupe u sećanju? Ne mogu nikako da se setim za neke stvari šta se desilo. Razgovor sa Filipom. Sećam se samo dela. Šta ako.. šta ako je istina ono što on kaže da sam ih ubila,ali se ne sećam? Gluposti,ja to nikad ne bih uradila.
'To ti misliš.'

Glasovi u mojoj glavi se bune. Ne razumem ih. Previše lupetaju..

Izlazim iz taksije i koračam ka ustanovi. Otvaram velika staklena vrata i ulazim. Šta ću sad? Da kažem da sam mu pomogla? Da im kažem da sam sama to uradila? Prilazi mi stariji policajac sa pitanjem šta mi treba.

'Imam da priznam nešto.'

Ulazim za policajcem u prostoriju. Priznaću ono što nisam uradila.
'Toliko te volim,Filipe. Je l' vidiš?'

Budim se na klupi. Ošamućena sam. Vadim telefon i vidim da je prošlo četiri sata odkako sam otišla u policiju. Ušla sam i rešila da priznam. A onda? Onda crna rupa. Ne sećam se. Zar ponovo? Strah me obuzima,šta se događa? Jesam li priznala? Gde je Filip?
'Nisi priznala,glupačo. Da si priznala bila bi u zatvoru.'

Glasovi u mojoj glavi se bune. Ovi i dalje lupetaju. Šta mi je? Zašto sam zaboravila ispitivanje u policiji? Zašto nisam priznala? Zašto se budim na klupi tako iznenada? Ne znam šta da radim. Nisam uspela da ga izvučem odande. Šta ću sad? Muče me misli,a odgovorima ni traga..

Flashback

Izlazim iz taksije i koračam ka ustanovi. Otvaram velika staklena vrata i ulazim. Šta ću sad? Da kažem da sam mu pomogla? Prilazi mi stariji policajac sa pitanjem šta mi treba.
'Imam da priznam nešto.'
Ulazim za policajcem u prostoriju. Priznaću ono što nisam uradila.

'Možete početi.' Obraća mi se policajac. Glupača me je uvalila u ovo,a ja treba da izađem iz ovoga. G l u p a č a .

'Moj dečko je Filip. Glavni osumljičeni za šest ubistva koja su se dogodila. Danas mi je sve priznao. Apsolutno sve. Svaki detalj mi je ispričao. Volela sam ga,ali on je ubica i iz ovoga ne može da se izvuče bez kazne. Bar se tako nadam..

Dana kada se prvo ubistvo desilo Filip je...'

Ispitivanje se odužilo ja četiri sata. Smorio me je lik skroz. Sve sam ispričala i poverovali su mi. Dobra sam glumica skroz. Glupi su previše. Zahvalili su mi i pustili me da idem. Odlazim do klupe u parku. Prepuštam se.

'Dobra uloga,Saro. Samo da glupača sve ne pokvari.