Ostani kraj mene

Flashback

Naša tela su kao magneti,privlače se. On me obuzima,privlači me ka njemu. Što jače,što prisnije. Spojeni smo u jedno,naše misli postaju jedno,naša tela,naše duše. Ispunjena sam i srećna. Oh,da i više nego srećna. Ušuškana u njegovom zagrljaju,zelenooki dečko me češka i tiho govori 'volim te'. Upadam u san,ispunjena i srećna. Ne znajući šta donosi sutra.

'Izađi iz mog stana. Ne obraćaj mi se,ne postavljaj pitanja,ne vraćaj se. Ne želim ništa sa tobom. Gotovo je.'

'Šta..'

'Rekao sam da izađeš,eto šta! Izađi iz mog života,ne objašnjavaj,odlazi!'

Gurnuta sam od mog zelenookog kroz vrata. Zalupljena su mi vrata pred nosom. Ostavljena sam ispred,ponižena,ostavljena bez ljubavi. Bez njega. Laganim koracima vratila sam se kući i moje suze su same krenule. Moje telo je drhtalo,gušila sam se u njima. Moj maleni me ne voli,zaključujem. Smirujem se i već pada noć. Moje vreme dolazi. Odlazim na terasu,stavljam slušalice u uši i misli mi okupira Mesečeva svetlost koja opija moje poglede. Moj maleni me je ostavio bez objašnjenja. Zbunjena sam.

Dolazi novi dan,ja sam ostavljena u svom sivilu. Da patim,da plačem,da se gušim. Nema izlaza. Iz ovoga ne. Povredio me je. Nije mi rekao zašto.
'Izađi iz mog stana. Ne obraćaj mi se,ne postavljaj pitanja,ne vraćaj se. Ne želim ništa sa tobom. Gotovo je.'

Njegove reči me probadaju kao mačem,ponavljaju se u mojoj glavi i odzvanjaju. Ne mogu izbaciti njega iz glave,ali pokušavam svakim atomom mog bića da razumem i zaboravim. Rastrzana sam u mislima i prošao mi je ovaj mesec avgust dok sam prstima pukla. Moj maleni me je ostavio i ja sam se izgubila u sivilu koje je ostavio. On me je stavio u ovo. I nadam se da grešim,ali sve više mislim da je jedini koji me iz toga može izvući..

Sutra je škola,nova godina,još jedno novo iskustvo. Ali ovaj put bez njega da mi donosi želju za životom.

'Ne želim ovo,maleni. Vrati mi se. Objasni,opraštam. Volim te i dalje..'

Uzaludno u mislima tražim prave reči sutra da mu kažem,ako se susretnemo. Ali svesna sam da je uzaludno. Previše uzaludno..