Ostani kraj mene

Finger prints

Besciljno ležim u krevetu. Ne mogu da zaspim. Uznemirena sam zbog jučerašnjeg događaja. Okrećem se po krevetu. Ali uzaludno. Ne mogu da zaspim,napolju je još uvek mrak. Odlazim do terase  i vidim prelepu sliku. Mesec,veći nego što sam ikad videla stoji i kao da gleda u mene. Želi da mi pruži utehu. Sastavlja koliko može moju slomljenu dušu. Pomaže mi. Sedim na terasi,pretpostavljam već satima. Polako je nestao predivni Mesec,a Sunce nije čak ni kako treba izašlo.

Moj budilnik zvoni. Škola sad. Idem hodnikom i pokušavam da se ne obazirem na poglede. Osude. Ubiće me ova škola i ljudi u njoj.

'Evo je ubicina devojka.'

'Čudim se da nije i nju ubio,hehe.'

'Možda mu je pomogla..'

Ulazim u kabinet i zamislite šta? Opet pogledi. Biće ovo dug dan,zaključujem.

Vraćam se kući najsporije što mogu. Muzika odzvanja u mojoj glavi,ali misli provladavaju. Gubim razum,čujem samo vrištanje. Moji glasovi u glavi se smeju. Jesam li poludela?

'Uvek si bila luda.'

Glasovi se opet javljaju. Uh,nestanite.

Ulazim u kuću i zatičem grozan prizor. Moja majka sedi uplakana a nekoliko policajca do nje. Samo mi je još ovo falilo. Trčim ka mami i grlim je. Moje ruke se obmotavaju oko nje na nekoliko sekundi,ali ona svom snagom me gura od sebe.

'Mama,šta nije u redu?'

Uplakano odgovara: 'Pitaj njih.' Pokazuje rukom ka policiji. Okrećem se ka njima i upućujem zbunjen pogled.

'Dobili smo nalog za pretres vašeg stana. Prvenstveno vaše sobe. Radi istrage smo to morali da uradimo,jer nam se neke stvari ne uklapaju u priču koji je vaš dečko..'

'Bivši dečko.'

Policajac izvija obrve i nastavlja.

'U redu,vaš bivši dečko nama ispričao. Ujedno se ne uklapa i pramen kose koji smo našli na jakni nađenoj na mestu zločina. Moraćemo uzeti vaš uzorak kose,otiske prstiju i neke stvari koje su još potrebne. Takođe,moraćemo uraditi neke procedure za koje će trebati vremena. Ako niste krivi,gospođice,nemate razloga za brigu.'

'Jesam li osumljičena?'

'Ne,gospođice. Ovo su neke procedure koje mi moramo izvesti radi istrage. Moguće je da je nekoliko dlaka kose vaše i moramo to ispitati. Kao što sam rekao,ako niste krivi nemojte biti uplašeni.'

Smeši mi se,a meni dođe da se ubijem. Uzdišem i ustajem. Policajci izlaze a ja hvatam majku za ruku i grlim je.

'Ne boj se,mama,nisam kriva ni za šta. Volim te.'

Smirila se i grli me još jače.

'Gospođice..'

'Idem.'

Izlazim iz kuće. Znam da nisam kriva,ali ne sve zbunjuje. Ne znam šta se događa.

Mislima nikad kraja. Vozim se policijskim autom do ustanove.

Prošla sam sve testove,ispitivanja,uzorke. Sedim u hodniku i čekam rezultate.

'Gospođice..'

Onaj policajac izlazi sa namrštenim i zbunjenim licem.

'Ispostavilo se da ste ispitivanja i poligraf prošli kako treba i zaključeno je da ne lažete.'

'Uh,dobro je. Mogu li da idem?'

'Zapravo ne.'

Prilazi mi i stavlja mi lisice.

'Ali šta,rekli ste da ne lažem! Utvrdili ste to. Šta se..'

'Znam,gospođice. Ali uzorci se ne slažu. Vlas kose nađena u jakni je vaša. Smatramo da je moguće i da je zapala tu slučajno jer ste bili u intimnim odnosima sa glavnim osumljičenim.'

Prevrćem očima.

'Ali,otisci prstiju nađeni na mestu zločina tri ubistva ne lažu. Mislimo da vaš bivši dečko vas prikriva. Od sada ste osumljičeni. Provešćete noć u zatvoru,sutra možete unajmiti advokata. Sve što kažete upotrebiće se protiv vas.'

Šta se desilo upravo?

Sedim na dušeku u sobi sa 4 mučna zida. Tamna su kao i moje misli i moja duša trenutno. Osećam se izgubljeno,poraženo. Ostavljeno kao da nisam bitna,bez zaštite. Na ovakvom mestu. A nisam kriva. Znam da nisam,ono je greška. Ne znam šta ću da radim.

'Ako nisam kriva nemam zašto da se bojim.'

Ponavljam ove reči na glas. Pružaju mi utehu. Koliko uopšte mogu i da je pruže.

Ustajem i vrtim se u krug. Šta ću sad? Glupača Lora me je uvalila u ovo. Ne seća se šta se desilo,glupača. Moram pametno da razmišljam šta ću. Imamo priču. Ja znam,ali glumim. Ona ne zna,ne može ništa da kaže. Za sada je dobro. Ali šta ću sa otiscima? Kako nisam razmišljala o tome? Sutra je novi dan. Sve ću da rešim kad glupača Lora ne ume.

'Opusti se,Saro,nisi loša.'

Opuštam se i tonem u san. Sve ću sutra da rešim. Nek se Lora malo muči za sad. Mogu da radim šta hoću.

Ovako. Hoću da se zahvalim Nini i još jednoj devojci(izvini,ne znam ime) što komentarišu,znači mi. :D Samo me zanima šta mislite ko je Lora,a ko Sara i da li više gotivite Loru ili Saru? Glupo pitanje,ali da znam da li Sarinu perspektivu u priči da povećam. Možda nekoliko dana neću pisati jer želim da još neko počne da čita. Potrudila sam se da bude duže. Hvala onima koji čitajuu. :)