Prateći loše izbore🔚

Loši potezi

Naravno da sam se obratila Lei, kad god sam u problemu njoj odem. Ali ovoga puta ću poslušati sve što mi kaže.Neću preispitivati njene riječi i pažljivo ću je slušati.

-Lea molim te pomozi mi znam da sam idiot, ali pomozi mi. Ne mogu bez tebe.
-Žao mi je ali ako hoćeš da konačno prekineš s njim sama smisli kako.
-Ali ne mogu, trebaš mi. Ako mi...
-Gle vrijeme je da počneš da odgovaraš za svoje postupke. Idi i sama smisli šta ćeš i kako! 

-Znaš da ću sve zeznuti,uopšte ne umijem da se ponašam u kriznim situacijama, a i ne znam šta bih mu rekla .Kako da se opravdam?

-Niko ti ne traži da se pravdaš,samo budi otvorena i reci mu kako se stvarno osjećaš.

-Daj smisli ti to umjesto mene,ti me poznaješ...

-Ne,rekla sam ti nema šanse.
-Znači nećeš da mi pomogneš?
-Ne.
-I ti si mi drug... Znaš šta neću više ni da pričam s tobom. Od sad me ne zovi, našla si kad da mi okreneš leđa.
-Ne okrećem ti leđa ne budi djetinjasta.
-Znaš čudo je kako se i do sad nismo posvađale.
-Pomoći ću ti, prekini da se duriš...
-Ne hvala, ne trebaš mi ti da rešim sama svoje probleme.
-Nisi se valjda stvarno naljutila.
-Jesam - ustala sam i dramatično izašla. Pokušala je da me nazove, ali sam joj odbila svaki poziv.

Otišla sam kući, a raskid ću smisliti u momentu. Ne mogu previše uprskati.

Čekala sam Matisa koji je kasnio, čini mi se vječnost. Željela sam da što prije završim s ovim..I dok sam ga čekala nazvala sam Lukasa.

-Halo.

-Halo,znam da je kasno ali..

-Nije reci,jesi li nešto trebala.

-Pa i ne baš,spremam se da uradim nešto izuzetno teško ,pa me zanimalo kada završim s tim da li bismo mogli da popričamo.Prilično je bitno.

-Naravno,kad god budeš htjela.Samo me nazovi i biću tu.

-Važi ,hvala ti Lukase.

-Pa laku noć onda.

-Laku noć.

 Čim završim sa ovim ,otići ću kod njega neću gubiti vrijeme.Ići ću na sve ili ništa.Nakon par sati čekanja došao je Matis.

-Hej, stigao sam. 

-Hej. 

-Jesi li me čekala?
-Jesam.
-Čudi me, skoro nikad me ne čekaš ovako kasno.
-Imam nešto važno da ti kažem.
-Naravno o čemu je riječ. Je li zbog suđa. Znaš da mrzim da pospremam.
-Suđe je nebitno. Hoću da pričam o nama.
-Naravno reci - uf, polako, smireno. Samo reci istinu. Možeš ti to Calais. Možeš ti to.
-Razmišljala sam..
-Dobro.
-Ne prekidaj me.
-Dobro.
-Razmišljala sam, dugo i o svemu. Mislim zajedno smo sedam godina. I kao što i sam vidiš, neke stvari se ne menjaju.
-Čekaj... Je li ovo prosidba...?
-Šta?Ne,naravno da nije o čemu pričaš?
-Pa kako si krenula, pomislio sam.
-Zašto bih ja tebe prosila.
-Ne znam,... Mislio sam.
-Mogu li ja da završim ono o čemu sam govorila.
-Naravno draga.
-Inače mrzim kad me zoveš draga.
-Od kad?
-Oduvjek.
-Pa zašto mi ranije nisi ništa rekla.
-Mogu li da završim započeto, sigurno ćeš i na kraju imati milion pitanja.
-Oprosti,nastavi.
-Kao što sam govorila. Tapkamo u mjestu, a situacija između nas ide iz loše u goru.
-Ne shvatam.
-Slušaj ja mislim da te volim samo kao druga da nikada to i nije bilo ništa više. Već sam ja pobrkala ta osjećanja.
-Calais to nema smisla.
-Ima ja te ne volim i želim da prekinemo.
-Shvatam.
-Shvataš?
-Da zbunjena si, ali to je normalno.
-Jeste...? Mislim nisam, ovako se osjećam već neko vrijeme, ali nisam imala hrabrosti sebi to da priznam.
-Calais ja znam da me voliš.
-Ne, ne volim te.
-Voliš on te zbunjuje.
-O čemu.. Niko me ne zbunjuje. Matis ponašaš se čudno.
-Draga jedina ovdje čudna si ti, ali ja znam šta ti treba. Treba da skloniš od ljudi koji ti truju mozak. I onda ćeš shvatati da sam ja jedini za tebe.
-Matis plašiš me, ponašaš se kao ludak.Ja raskidam s tobom, i ništa me neće natjerati da promenim svoje mišljenje.
-Jesi li sigurna?
-Jesam. - uhvatio me snažno za ruku.
-Pusti me, šta radiš?
-Ono što moram. 

LUKAS'S P.O.V

Dani su prolazili i ja niti sam vidio Calais niti me je zvala.Počeo sam da se brinem za nju.Na osnovu našeg poslednjeg razgovora stekao sam utisak da ima nešto jako važno da mi kaže.A onda kao da je nestala.Otišla je na bolovanje,a na telefon se nije javljala.Isprva nisam htjeo da budem napadan,ali ovo je sad već drugačije.Razne misli mi se javljaju u glavi.I nisam optimističan.

Usred te moje zabrinutosti došla je i Lea ,Lisina prijateljica koja je bila još i gora od mene.Zato kada je predložila da potražimo Lis ja sam otišao uz vrlo malo nagovaranja..

Nisam htjeo da vjerujem da bi joj se nešto loše moglo dogoditi,nadao sam se do zadnje da su sve to samo naše paranoične glave umislile.Ali obično kada je nešto sumnjivo ,sumnjivo je s razlogom.Pa na kraju ni mi nismo bili zabrinuuti bez veze.A ono što nas je sačekalo razbjesnilo  me do srži moga bića.A znam da je isto bilo i za Leu...