Prateći loše izbore🔚

Povratak

Danas se vraćam u svoj rodni grad,mjesto iz kog sam pobjegao zbog nje.Nisam odavno razmišljao o njoj,gdje je ,šta radi,da li je srećna?Možda se sretnemo ponovo,kako li izgleda posle toliko godina?Nekako moj um je preplavljen pitanjima o njoj.

-U redu vas dvoje ,pozdravite sve ,a ja ću se potruditi da dođem u posjetu što prije.Nedostajaćete mi.

-I ti nama mama.Volimo te puno,punooo

-I ja vas srce moje.

-Lukase,trebalo bi da je sve spakovano, ako smo nešto zaboravili javi pa ću naknadno poslati.

-Važi.

-Malo mi je krivo što idete.Hvaliće mi moj drug.

-Zvaću te ne brini,nećemo te zaboraviti.

-Okej,samo sam htjela to da čujem.Srećan put,javite se kad stignete.

-Važi..

Sa svojom bivšom ženom imam iznenađujuće dobar odnos,vjerovatno jer se nikada ustvari nismo voljeli a i slični smo karakteri pa smo se lako sprijateljili.Naša ćerka je plod jedne neoprezne večeri koja je rezultirala trudnoćom.I kako nismo htjeli da bude rođena u vanbračnoj zajednici odlučili smo da damo šansu našoj porodici.Ali to nije funkcionisalo i shvatili smo da nam je bolje ovako.Ja sam zadržao Kloi dok je Amelija bila slobodna da putuje i bavi se glumom.Naravno nikada nije zapostavljala Kloi uprkos svim obavezama i na tome sam joj zahvalan.Sada je ona moj najbolji prijatelj,a Kloi je navikla na našu situaciju i ne ispituje previše.

Nakon nekoliko sati leta stigli smo u Anže.Kloi spava jer je umorna od puta ,a ja je nosim u naručju.Roditelji me čekaju ispred aerodroma.

-Sine,dobrodošao.

-Bolje vas našao.

-Kako je prošao put,mora da ste iscrpljeni.

-Dobro,kao što vidiš nju je san već savladao.

-Pa hajdemo onda,daj meni kofere.

-Hvala tata...

Ušuškao sam svoju malenu i otišao da se istuširam i presvučem.A nakon toga sam sišao kod roditelja.

-Tako sam srećna što si se konačno vratio i što ovaj put ostaješ.

-I meni je drago mama,priznajem da ste mi stvarno hvalili,pogotovo ti.Kad god sam bio sam sa Kloi,kad god je bila bolesna u tim momentima da sam mogao nekako da te prebacim pored nas bilo bi idealno.

-E tako je to sa djecom,stalno briga ,stalno trka.Ali odradili ste savršen posao i bez naše pomoći.

-Stvarno smo ponosni na tebe sine.

-Hvala ti tata.

-Nego pričaj mi kakvi su ti planovi ovdje.

-Pa kao što sam ti već pominjao,odlučio sam da pokrenem i ovdje posao.Ustvari.....

Proveo sam neko vrijeme u priči sa ocem,podržao je svaki moj predlog i odluku. Nakon dugog razgovora sjedio sam u sobi i prisjećao se nas, nostalgija me uhvatila. I nisam je mogao istjerati iz svoje glave.

-Odvela sam Kloi u vrtić, ti je samo pokupi kasnije.
-Važi, hvala ti mama, nikada ne bih stigao da je sam upišem.
-To mi je unuka ovo nije ništa, tek ćemo mi nju da razmazimo sada kada ste ovdje.

Veći dio dana sam bio zauzet. Ugovarao sam detalje oko prostora i proveravao radove. Ali skoro sve je bilo gotovo i spremno za prebacivanje moje kompanije. Vodiću poslove odavde, ostvario sam sve što sam zamislio i nije bilo razloga da ostanem tamo.

Nakon što sam završio sve obaveze otišao sam po Kloi. Stigao sam u pravi čas jer su djeca taman počela da idu kućama.

-Tataaa.
-Gdje je moja malena princeza.
-Tata moja vaspitača je super, hajde moraš da je upoznaš.
-Dobro, evo pratim te ne brini.
-Eno je tamo - pokazala mi je prstom i kako smo se približavali sve mi je delovala poznatije i poznatije. A kada se okrenula shvatio sam i zašto.

CALAIS'S P. O. V.

-Gdje mi je košulja koju sam ostavio na dasci za peglanje.
-Aa...da, stavila sam je na pranje.
-Zašto to sam planirao da obučem.
-Imala je fleku i...
-Moraš li uvjek po svome sve da radiš.
-Ne vidim u čemu je problem..
-Problem je što ću zbog tebe da zakasnim,znaš koliko je bitan ovaj sastanak.
-Ovaj...
-Slušaš li me kada pričam?
-Koliko mogu.
-Šta to znači?
-Znači da me ponekad smaraš svojim pričama.
-Nisi se do sada žalila.
-Uvjek se prepiremo oko istog a ti se posle praviš lud.
-A šta ti radiš?
-Isto.
-Eto, prosto smo savršen spoj...

Da očigledno jesmo.....Pa dan mi je super počeo, sigurno će i nastavak biti bajan.

Stigla sam na posao i odmah su me sačekali noviteti. Novi član, super jedva sam i ovu bandu savladala.

-Zdravo ja sam Kloi.
-Drago mi je Kloi ja sam Calais nadam se da ćemo se slagati.
-Hoćemo sigurno, tata kaže da se stariji moraju poštovati.
-Tvoj tata je potpuno upravu. Hajde sada da te predstavim tvojim novim drugarima. Može?
-Može, moramo ići hrabro u nove pobjede.
-Da pogodim, tvoj tata?
-Daaa.

Slatka mala. Da ne mislim da je nemoguće rekla bih da liči na Lukasa, ali to je sigurno moja luda glava umislila.

Kloi je potpuno podigla atmosferu, zaista je vesela i živahna. Popravila mi je raspoloženje. Nadam se samo da mi ga Matis neće ponovo pokvariti.

Stajala sam ispred vrtića i pogledom gledala da li su sva deca otišla sa svojim roditeljima. I dok sam ja tako šarala pogledom ugledala sam Kloi, a iza nje išao je on, Lukas. Prvo sam ga gledala u nevjerici. I tek posle par minuta shvatila sam da je to zaista on. Izgleda da moja glava ipak nije umišljala. Ali otkud on ovdje i zašto sada.... Jedino što sam uspela u momentu da izgovorim bilo je

-Lukas? - a i to sam jedva prevagnula preko usana. A sudeći po njegovoj faci ni on nije očekivao da će mene sresti ovdje. Izgleda da je šok obostran....