Prateći loše izbore🔚

Nesreća

Dva mjeseca mogu biti duga ili veoma kratka kada ih provedeš pored osobe koju voliš.

Tek sada vidim koliko je prazan moj život bio. Biti pored Lukasa i Kloi je osjećaj koji ispunjava moje cijelo biće. Svaki sat sa njima je dragocjen i proveden u smijehu. Sreća koju godinama ne poznajem našla je put do mene. I kao da sam se ponovo rodila. Dišem punim plućima.

Čak je i Lea to primjetila. I stalno mi govori kako sam druga žena. Kako je ljuštura konačno otišla, a prava ja se vratila.

LUKAS'S P. O. V

Ako je ovo vrijeme išta pokazalo, pokazalo je da je ona prava za mene. Kloi je već naziva mamom kad god se Lis okrene i huška me da je privolim na našu stranu. Maltene smo skoro svaki dan provodili zajedno i siguran sam šta želim. Ali isto me zanima da li je ona možda promijenila mišljenje. Naš dogovoreni rok ostiče kroz par dana, vidjećemo šta će biti.

Ja danas idem u Pariz da završim neke stvari i kada se vratim sve će karte biti otvorene.

-Tata brzo se vrati.
-Naravno, ništa ne brini.
-Javi se kad stigneš, znaš šta će biti ako se ne javiš.
-Znam, alarmiraćeš odmah policiju da me traži. Ne brini zvaću te odmah.

Na put sam krenuo normalno, i usput sam nazvao Lis.
-Halo jesi li krenuo?
-Jesam, upravo izlazim iz grada.
-Super, kad se vratiš vidimo se u klubu gdje smo se prvi put sreli.
-Poetično.
-Shvati kako hoćeš.
-Mislim da mi se ova nova ti više dopada od stare ako je to moguće. - pokušavam da zakočim ali ne mogu.
-E p...
-Dođavola.
-Šta se dešava?
-Ne rade mi kočnice.
-Molim? Pa šta ćeš sad?
-Sad ću da sletim s puta, jer drugačije ne mogu da zaustavim auto, a ti zovi policiju.
-Ne.... Lukase ti.... - glas joj puca, plače.
-Smiri se sve će biti dobro, ovo će biti kontrolisano sletanje-malo morgen, ali moram je smiriti.
-Luka...
-Veza će prekinuti za par minuta, nazovi policiju i objasni - proklizavam, gubim kontrolu nad autom - reci......

CALAIS'S P. O. V

Od suza ne mogu da okrenem broj. Veza mu se prekinula, možda je.... Ne, misli pozitivno nije mu ništa.

Nazvala sam policiju i sve im objasnila. Onu su dalje preuzeli i rekli su da će mi javiti. Ali vrijeme prolazi, a niko me ne zove. Ludim od neizvjesnosti.

Nakon nekih pola sata konačno su mi javili da su ga pronašli i da je prebačen u bolnicu.

Vozila sam kao ludak da bih stigla u bolnicu. A tamo me sačekala Lukasova porodica. Njegova majka mi je uputila pogled mržnje. A Kloi kad me vidjela potrčala je ka meni i rekla
-Mama, tata je tamo ne daju mi da ga vidim.
-Kloi vrati se ovamo, to nije tvoja mama.
-Jeste, ja i tata smo se dogovorili - ove riječi su mi istopile srce.
-Molim vas, sad nije vrijeme za ovo. Znam da sam vam sigurno mrska, ali dozvolite da budem uz nju bar dok je ne puste kod Lukasa.
-Hm, dobro.
-Mama, šta je tati. - kad kaže mama dođe mi da zaplačem.
-Tata se malo udario, ali biće dobro samo da primi bocu.
-Aa, e pa dobro onda. Boca nije strašna, to je on uvjek govorio. - srce malo

Posle par minuta došao je ljekar i rekao da će Lukas biti dobro. Ima blaži potres mozga, malo je ugruvan, ali uglavnom je dobro. Trenutno spava, ali ako hoćemo možemo da ga vidimo.

Krenuli smo da uđemo ali tada sam dobila poziv.

-Dobar dan zovem iz policije, vezano za nesreću Lukasa Alemanda. Da li je to Calais Dolin?
-Da recite.
-Ovdje je čovjek koji tvrdi da je odgovoran za nesreću, ali kaže da će pričati samo sa vama. Matis..
-Znam ga, doći ću odmah.

Matis je iza ovoga, da se Lukasu nešto dogodilo to bi bilo zbog mene. A onda ne znam kakao bih pogledala sebe u ogledalo ili Kloi...

-Izvolite. - policajac me pušta u sobu za ispitivanje.
-Calais. Calais, Calais, Calais.
-Da li si ti zaista kriv za ono što se desilo Lukasu.
-Da.
-Zašto?
-Jer treba da patiš kao ja, igrala si se sa mnom godinama i sad si htjela da budeš s njim.
-Ti si skroz šenuo. Ne prepoznajem te.
-Tvojih ruku delo. Zadovoljna?
-Nikad nisam ovo željela.
-Znaš da sam morao da tražim utjehu u drugim ženama, ali nikada nisam ni pomislio da te ostavim. Čak ni tada kad su me druge zadovoljavele. Uvjek si mi bila u mislima.
-Varao si me?
-To nije prevara.
-Još si... To je pogrešno. Zašto mi to govoriš?
-Jer sad nema veze znaš li ili ne. U istom smo sosu.
-Matis ideš u zatvor.
-Znam, znam zbog ubistva ali...
-Kakvog ubistva?
-Luksovog.
-Lukas je živ.
-Ne, ne nije ja sam ga se riješio.
-Ti si skroz lud - ustala sam i izašla. A on je vikao za mnom
- Mrtav je, mrtav, mrtav.

Oprosti mi bože za sve do sada. I hvala ti što si mi vratio Lukasa.

Odatle sam otišla nazad u bolnicu. Nikoga nije bilo ispred Lukasove sobe pa sam sam ušla i sjela pored njega. Gledala sam ga kako mirno spava. Pa sam i ja zaspala kraj njega.

Ujutru me probudilo njegovo maženje moje glave...