k-pop oneshots | 𝐒𝐑.

lee minhyuk | monsta x

ime ;
"who do you love?"

broj reči ;
877.

objavljeno ;
21. februara 2020.

—

1. LICE

neka prestane da mi se približava, neka prestane da mi se pribli-

osetim toplotu dok se razmak među nama smanjivao. nisam znala kako da odreagujem, neprijatnost koja se mogla osetiti sam čuvala duboko u sebi dok sam pokušavala da se pomerim u levu stranu. međutim, slučajno udarivši sebi nepoznatog dečka dobijem pogled popreko i samo se odmaknem, vrativši se u prethodan položaj.

"heejung, molim te pojavi se." panika krene da me hvata dok sam se trudila da ne gledam u dečka koji mi se već deset minuta neprestano približava i situaciju čini samo još gorom.

profesor fizičkog nije obraćao pažnju na učenike koji sede sa strane i ne rade, ali jedno je bilo sigurno. klupa na kojoj sedimo bila je rezervisana samo za nas. čekam heejung koja nikako da se pojavi iz svlačionice dok mi se samopouzdanje gubilo sve više i više.

znoj polako krene da mi se sliva niz čelo na šta naglo pomerim šiške sa istog, izazvavši reakciju dečka koji je sedeo do mene. nikada nisam znala da neko može situaciju napraviti ovako neprijatnom, ali da, on je to uspeo.

lee minhyuk stvarno jeste drugačiji.

"who do you love-?" pažnju mi skrene njegov glas koji je zvučao poput anđeoskog. pevušio je meni nepoznatu pesmu i nakon svakog sledećeg stiha pomerio se za koji centimetar, dodatno smanjivavši prostor između nas.

"is it him or me?" izdahnem na samu pomisao koliko je blizu. mogla sam savršeno dobro da osetim taj parfem koji inače nosi.

"'cause i can't take the pressure anymore."

toliko godina nisam bila deo njegovog života, šta je drugačije sada? misao kako je ovo sve samo način da se on i njegovo društvo zabave gorela mi je u glavi i samim tim izazivala vruć znoj da mi dospe na čelo.

"who do you love?" sve manje pažnje sam obraćala na telefon koji mi je bio zanimacija, čuvši njegov savršen ton.

"is it him or me?" dodatno se fokusiram na telefon ali prvo što mi izbije na instagram-u je naravno jedna od njegovih slika.

"If you can't say that I'm the one for sure-" odmaknem se još jedan centimetar ali ponovo sam bila preblizu dečka koji je sedeo sa moje leve strane. kako da mu objasnim šta se događa?

"then i'm walkin' out the door."

tada mi je prekipelo.

"šta hoćeš, minhyuk?" naglo se okrenem prema njemu, pomešanih osećanja. ako je ovo još jedan pokušaj da mi upropasti dan kunem se, neću mu to doz-

"jikyeong." tada se približio poslednji put. ruka mu se našla na mojoj, mogla sam osetiti milion leptirića u stomaku ali nisam dozvolila da mi se emocije koje sam iznenada osetila pokažu na licu.

minhyuk blago pomeri ruku koju je prethodno stavio na moju i odmah zatim isprepletao svoje prste sa mojima. crvenilo mi obuzme obraze nakon čega sam osetila kako me snažno povlači i već sledeće sekunde sam se nalazila iza njega, slepo prateći njegove korake. "treba nešto da vidiš."

klimnem glavom ne davši sebi da padnem pod uticaj ove situacije. blago protresem glavu ali crvenelo nije želelo da nestane. bukvalno sam cela gorela i za to je sve kriv lee minhyuk.

ni u jednom trenutku mi nije palo na pamet kako napuštamo salu i samim tim rizikujemo da zaradimo kaznu nakon časova. ali, nije me ni bilo briga, sva moja pažnja je bila usmerena samo na njega.

on pusti moju ruku okrenuvši me prema sebi. osetim hladnu podlogu iza sebe dok su mi se noge blago tresle. njegove oči sijale su dok me je posmatrao, nakon čega osetim njegove prste iznad svog uha dok mi je rukom prolazio kroz svetlu kosu. "šta to radiš?"

tada sam shvatila gde se nalazimo. bio je to jedan od toaleta koji su se nalazili u svlačionici.

"ono što već duže vreme želim."

moje krupne oči bivaju širom otvorene nakon što sam osetila njegove vruće usne na svojima. bio je to osećaj koji nikada ranije nisam doživela. iznenada, jedino što sam želela bilo je da ostanemo ovako duže, što on nije želeo da dozvoli te je odmakao svoje usne od mojih i samim tim učinio ovaj poljubac kratkim ali vrednim toga.

"jikyeong, poljubi me."

ali ja nikada ranije nisam-

adrenalin me uhvati i ne razmišljajući ruke stavim oko njegovog vrata, poželevši da ovo bude nešto što će mu dugo ostati urezano u sećanje. osetim kako se smeši na šta uzvratim osmeh, polako mu prelazivši noktima preko vrata. jednostavno nisam mogla da se suzdržim, bilo je jače od mene.

želela sam da oseti ono što sam i ja, jer ako sada zabrljam nikada ga neću moći imati za sebe.

"nisi mi odgovorila na pitanje." on izdahne uz osmeh, skrenuvši pogled sa mog pocrvenelog lica. mogla sam da vidim kako pokušava da prikrije adrenalin koji je i sam osetio. nasmešim se sebi u bradu, ali tada se setim da je prethodno nešto rekao. "pitanje?"

"who do you love?"

namrštim se na silu, nakon čega sam mu još jednim zanosnim poljupcem dala odgovor. "kakvo je to pitanje?"

minhyuk prođe rukom kroz kosu, nežno prelazivši dlanovima preko mojih ramena. uživala sam u svakoj sekundi dok sam razmišljala o tome koliku sam grešku napravila samim tim što mu nikada nisam dozvoljavala da mi se približi.