k-pop oneshots | 𝐒𝐑.

oh sungmin (jerome) | too

ime;
"snovi se ostvaruju."

broj reči;
1263.

objavljeno;
05. juna 2020.

—

1. LICE

on je sanjar. ja sam realista.

dva potpuno različita sveta susrela su se u maloj prostoriji tog nezaboravnog dana.

FLASHBACK

"crna haljina ili bela haljina?" posmatram sestru kako neodlučna pogledom prelazi preko različitih komada odeće.

"bela." ona samo klimne glavom, uputivši se u najbližu presvlačionicu. propratim njenu nisku figuru pogledom nakon čega sam zauzela prazno mesto nedaleko od prethodno pomenute prostorije kako bih je sačekala.

večeras, moja sestra proslavlja svoj dvadeseti rođendan i pošto nije ranije imala priliku da slavi sa društvom odlučila je da iskoristi poslovno putovanje naših roditelja i napravi žurku u stanu u kom živimo.

nisam bila previše srećna zbog te proslave ali pošto je ona uvek bila tu za mene odlučila sam da istrpim jedno veče i podržim je u nameri.

"trebalo je ovo ranije da uradiš." promrmljam, naslonivši se na zid. njena reakcija bila je očekivana.

"ne preispituj moje odluke."

slegnem ramenima, izvadivši telefon iz džepa već naredne sekunde. "ko sve dolazi danas?"

"društvo sa fakulteta, ništa specijalno." čuo se glas iz presvlačionice. "biće pića?"

"bez nepotrebnih pitanja." njen stav u trenutku se vratio nateravši me da samo klimnem glavom.

nakon što je konačno i obukla haljinu imala sam prilike da vidim njenu savršenu figuru dodatno naglašenu. "ja nikada ne grešim." moj tihi ton začuo se u bučnoj prostoriji.

na njenom licu moglo se videti zadovoljstvo. samo klimnem glavom još jednom polako ustajavši kako bih napustila prodavnicu. "savršena je, odmah se vraćam."

blago se nasmešim, obavivši šal oko vrata. obrazi su mi bili blago crveni dok sam izlazila napolje. zima je bila na svom vrhuncu i to se moglo osetiti čitavim mojim telom.

*
stres me je hvatao sve jače dok sam raspremala sobu u kojoj bi za pola sata trebala da se održi zabava. obrišem znoj sa čela, pogledom prelazivši preko dnevne sobe. sve se činilo previše uredno i nije više ličilo na naš dom. ponosno izdahnem bacivši rukavice sa strane.

nakon što sam se istuširala uputila sam se u svoju ne tako prostranu sobu. u ogledalu mogla sam videti umornu figuru čija kosa je bila neuredna, a lice je odavalo stres koji je divljao u meni.

"sledeći put rezervišem restoran." bila je moja jedina izjava. nakon što je telo konačno počelo da se hladi, odlučim da se spremim jer mi je ostalo manje od petnaest minuta do početka.

momenta kada je sat otkucao osam bila sam u prilici da čujem zvono. nikada ranije mi nije palo na pamet koliko ljudi umeju da budu tačni sve do danas. ubrzavši tempo, kosu na brzinu svežem u visok rep i čim je moj izraz u ogledalu prestao da izgleda razočaravajuće napustim sobu u nameri da pozdravim goste.

"jaena." govorila sam neprestano, upoznavavši jednog po jednog od njih. kada sam videla momke i devojke koji su se već ponašali kao da su izašli iz kluba znala sam da će ovo biti jedna luda noć.