Sa koliko godina si saznao da si leptir?

Poglavlje 1

Hektari i hektari kanabisa sa obe strane puta uvijali su se u perifernom vidu Dantea Suareza, koji je biciklom išao nazad kući. Riđokosi momak nije držao guvernalu; kroz vazduh je imitirao instrumente (najviše bubanj, razume se) dok mu je Bad Guy urlao na telefonskom zvučniku iz džepa. 

Slušalice je pokidao. Prošlo je već nedelju dana od toga, ako mu je glava dovoljno čista da se seti. A trebalo bi. Danas nije naduvan. Istini za volju, verovatno nije bio trezniji od petnaeste.

Torbica ispod miške klatila se dok je vijugao, tražeći ravnotežu. Urugvajski pezosi obavijeni gumicama za tegle virili su iz odšniranog velikog dela. Vazduh je pravio valove u njegovoj kratkoj crvenkastoj kosi-svi Suarezovi iz linije njegovog pradede imali su naznaku crvenog u vlasima. Njegova pokojna prababa, pegava belkinja iz irske koja je doputovala ovde u jeku drugog svetskog rata, unela je pometnju u bojama kose i kože Suarezovih sledeće četiri generacije.

Kod Dantea, bila je riđa koliko prirodno može biti na nekome crne kože. Isticao se. Bože, oduvek se isticao.

Udahnuo je duboko, uhvatio guvernalu i ponovio poslednje reči pesme pre nego što je melodija prestala.

Danas je lep dan. Letnji dan u drugoj polovini novembra! U Britaniji toga nema. Podjednako je hteo da se vozika dedinim farmama koliko i da stigne kući. U prolazu je i zapazio svog dedu kako bere marihuanu u jednom od redova. Santiago Suarez i dalje je radio najobičnije seoske poslove i ako je porodični biznis procvetao od legalizacije.

Potražnja je ogromna. Danteova uža porodica više od četiri godine gaji marihuanu za farmaceutsku industriju; mada je naravno, bez mnogo regulacija, dele i za rekreativnu upotrebu.

Do tada, Santiago je gajio svinje.

Za svojih dvadeset godina života Dante je i sam promenio nekoliko poslova. Od neizbežnog pomaganja oko porodičnog posla, preko konobarisanja u kafićima u Montevideu, do prenošenja robe u fabrici (što je radio poslednjih nekoliko meseci). Nije ni pomislio da će svih sedam članova domaćinstva živeti od prodaje kanabisa.

Opravdanje za promenu zakona ovde je bilo prebacivanje kupaca na legalno tržište. Redovi ispred farmacija bili su predugački. Skoro da nema robe koliko i potražnje.

A danas je berba. Deda ju je najavio mnogo dana ranije. Jasno je da je ovo najsavršeniji vremenski prozor koji će dobiti.

Koliko je Dante, upućen svi su u poljima. Osim bebe i brata.

Bruno Suarez, pored toga što je znao za Danteovu ideju (i što joj se nije protivio ni na trenutak), imao je i sredstva da pomogne. Pre svega automobil.

Pet godina je stariji od Dantea; ceo život se stvarno jeste činilo kao da je pet godina ispred njega u svemu. Samo, on nije napustio državu od kada je rođen.

Oksford je san već od početka srednje škole. Otac i majka do dan danas neće ni da čuju. Ne jer nemaju para. Imaju oni neke svoje razloge. Bruno je i sam rekao: Lepo mi je ovde, ali da nije, otišao bih glavom bez obzira. Nema tih roditelja na svetu koji bi me sprečili.

Taj tip je mudar. Osećalo se. Najzdravije razmišlja od svih koje Dante poznaje. Nije ga bilo sramota da prizna da mu je Bruno uzor u svemu. Možda je to nekakav kompleks i možda sva mlađa deca tako gledaju stariju braću, ali nikada ga nije razočarao.

Stisnuo je zadnju kočnicu i zaustavio se ispred široke drvene kuće. 

Pošto je vreme za regularan upis prošlo, postoje programi na koje može da se upiše do kraja prvog semestra. Ono što je Dante saznao po forumima je da postoji sekcija koja uzima mlade regrute za CERN. Moraju da prođu evaluaciju u Oksfordu, i ako su proglašeni kompetentnima idu u Ženevu da rade na projektima o kojima svet još uvek ne zna ništa. Treba im genijalnih fizičara.