Tajkun

2

- Živeli! – viknemo svi zajedno, kucnemo se i ispijemo čaše.

- I dalje ne verujem da je moja firma dobila posao. Moja mala firma je pobila konkurenciju – Mejson je uzbuđen.

- Hej ne seri, nismo mali. Imaš deset zapošljenih radnika čoveče – Rita ga podseća.

- Da ali radićemo na ogromnom projektu. Biće posla sigurno šest meseci, hej! I Leon grupa će sutra uplatiti polovinu iznosa, drugu polovinu dobijamo nakon završenog posla. Živeli.

- Ovo nam je hiljadito živeli, uspori malo čoveče – upozorim ga.

- Ti! – uperio je prst u mene.

- Tebe Dalia jebeno volim! Ideje koje si dala su usvojene. Sve! Moj prvi ozbiljan posao.

Nasmejem se na ovo.

- Da voliš me – tako mi je drago zbog njega. Počeo je od nule, imao dva slikara, onda zaposlio mene, pa još nekoliko i sada ima solidnu firmicu od desetak radnika. Radi solidno ali posao sa Leon grupom će mu pružiti reklamu koja će i te kako pomoći našoj firmi jer treba da oslikamo unutrašnjost nekoliko objekata.

- Sutra imamo sastanak - Rita nas podseća.

- Daj bre Rita ohladi malo – Mejson se ljuti.

- Ovaj put se slažem sa Ritom, treba ti hladna glava sutra.

- Pa zato imam tebe jer nikad ne uspemo da te napijemo – nakezio se.

- Da, kao da ja ne znam zašto vodiš mene na sastancima – sigurno nije zbog mog lepog ponašanja.

- Čim tebe vide zaborave sve što su hteli da kažu.

- Pijan si – istaknem.

- Jeste - i Kolin se krevelji.

Problem sa nama umetnicima je što svi misle da smo čudaci, i jesmo za normalne ljude ali zato kada se sastavimo . . . ne zna se ko više pije.

- Hej! – neko mi vrišti na uvo. Okrenem se i ugledam Ateu.

- Odkud ti? – iznenadim se.

- Hajdemo napolje – vuče me.

- Evo – uzmem torbu i krenem za njom.

Izašle smo iz kluba i shvatim da je hladno.

- Odkud ti?- pitam je.

- Pokušavam da te dobijem ali se ne javljaš.

- Isključila sam telefon, moj otac me zove svakog dana u prethodne dve nedelje.

- Zbog seksa sa matorcem?

- Da.

- Ko ga šiša. Treba mi pomoć.

- Sad? Skoro je ponoć.

- Luk je u mom stanu. Pijan. Mogu li da spavam kod tebe?

- Naravno. Ne znam zašto ga i dalje pustaš u svoj stan, prekinuli ste neka ide svako na svoju stranu.

- Ne mogu samo da okrenem leđa to je . . .

- To je najbolji način, prekini to u korenu inače ćeš mu uskoro izdavati sobu – krenemo ka parkingu.

- Tri godine veze . . .

- Da, da znam ali ti moraš da se trgneš. Kad je gotovo gotovo je.