Tajkun

15

- Dakle izložba – Vej mi pruža cigaretu.

- Da, i ne želim – odbijem.

- Ne? – ne veruje mi.

- Ne, donela sam odluku, završila sam sa tim otrovom – kažem uvereno.

- Na koliko? – smeška se.

- Samo se ti smej, ali ja sam ozbiljna.

- U redu. Izložba?

- Biće za mesec dana, možda manje. Dobićeš pozivnicu.

- Pa zahvaljujem.

- Pa . . . – pogledam ga jer nemam pojma šta da ga pitam.

- Da li želiš nešto da me pitaš?

- Volela bih ali ne znam šta.

- Možeš da me pitaš kakav mi je bio dan, da li sam gladan, umoran, žedan . . .

- Ti si radoholik što znači da si radio ceo dan, logično je da si umoran a što se tiče hrane bila sam kod majke, osim toga frižider mi je uglavnom prazan.

- Zašto ti je frižider prazan?

- Mrzi me da kupujem hranu. Mogu da naručim picu – predložim.

- Nisam gladan.

- Pa zašto onda spominješ hranu? – iznerviram se.

- Učim te kako da se ponašaš kao dobra devojka. Očigledno nije imao ko da te nauči.

Izrebrim ga da ne kažem nešto bezobrazno.

- Hajde, ispljuni. Znam da imaš nešto na vrh jezika.

- Nemam.

- Impresioniran sam.

- Jebi se!

- I evo je.

- Ako ti ne odgovaram ovakva kakva jesam . . .

- Odgovaraš mi – prekida me.

- Pa što se onda žališ?

- Želim pažnju.

- Želiš pažnju? – šta to koji moj znači?

- Da. Treba da mi se posvetiš. Ti ne znaš ništa o meni. Na primer . . . da li znaš nešto o mojoj porodici?

- Znam da imaš usvojenu ćerku koja je spavala sa mojim ocem i da imaš bivšu ženu – nasmešim se.

- I?

- Pa . . . stariji si od mene trinaest godina! Trinaest!

- To te muči?

- Da! Treba da izgledaš . . . matorije.

- Dakle to je tvoj jedini problem?

- Nije. Dobro. Šta želiš da mi kažeš o sebi? Zašto si se razveo? – to me interesuje.

- Varao sam je, i nisam želeo više da je varam.

- Kretenu. Zašto si je varao?

- Nije mi bila dovoljna. Hemija je . . . jednostavno nestala.

- Pa hemija je važna – to je prvo.

- Jeste. Imam sestru.

- Zaista?