San o prošlosti

Prvo poglavlje

Padam. Padam u prazno prevrćući se u vazduhu. Odjednom, osećam nečiju ruku. Drži me, ne dopusta da padnem.

"Ne boj se, držim te"- začuo se milozvučni muški glas.

Naglo sam podigla glavu i ugledala nepoznatog plavookog mladica. Gledala sam ga direktno u oci pokušavajući da saznam nešto od njih.

"Hej, tu sam. Ne boj se"- povikao je ponovo.

Pogledavši ispod sebe videla sam duboku tamu koje me privlači k sebi. Pokušavala sam da skrenem pogled, ali bezuspešno. Bilo je nešto u toj tami sto me je privlačilo, i nisam mogla da objasnim samoj sebi zbog čega. Osetila sam kako stisak ruke popusta i kako tonem u tu tamu sve vise i vise.

"Helena, neee!!!"-vrištao je na sav glas plavooki mladić, ali uzalud..vise mi nije bilo spasa.

"Ahh, zar opet?"- upitala sam samu sebe probudivši se iz sna. Šta je to sa mnom? Koji mi je ovo put da sanjam isti san? Istog momka i istu tamu?

Bolje da požurim, ne bih ponovo da zakasnim u školu. Navučem na sebe crne poderane  farmerke i džemper, kosu vezem u neurednu pundju i trčećim korakom sidjem niz stepenice.

"Striče, jesi li tu?"-tražim ga pogledom, ali izgleda da nije tu. Kako god, bolje da krenem. Izadjem iz kuce, stavim slušalice i pustim moju omiljenu pesmu "What if God".

Padaće kiša izgleda...nebo je sumorno i puno tamnih oblaka, tipično za jesen. Pogledam na sat i vidim da kasnim. Moraću prečicom, kroz sumu  ako ne želim da ponovo dobijem neopravdani. O ne, osećam nekoliko kapljica na svom licu. Počela je kiša.

"Dodjavola, zar sam ovoliki baksuz?"

Pokušavam da sto brze trčim, ali s obzirom da u poslednje vreme nisam u formi stanem na sekund da uzmem vazduha. Oo da, ovaj dan je lose počeo.

Ulazim u školu i trčim do učionice. Pokucam,  a zatim udjem.

"Gospodjo Tvombli, znam da je ovo drugi put ove nedelje da kasnim ali nisam ja kriva.."

"Helena, učini uslugu nama a i sebi i prestani sa izgovorima. Sada sedni na mesto, imamo test"-ljutito izgovori gdja Tvombli.

Sedam na mesto i vadim stvari potrebne za čas. Divno, nije dovoljno sto sam pokisla kao mis nego imam i test. Može li ovaj dan biti gori?

Škola se brzo završila na moju sreću. Test i nisam bas dobro prosla, ali hej koga briga, jednom se zivi. Uputim se ka obliznjoj cvecari, kupujem dva buketa belih ruza i krecem ka groblju.