Životna igra

1.deo

Sve je počelo od mog rođenja. Uvek sam imala problema sa kilažom i to je mnogima smetalo. Majka me je napustila, pa je i to bio jedan od mojih problema. Nikada me nisu prihvatali. Nemam ni jednog prijatelja. Izgleda da sam ja jedina devojka od 15 godina koja nema prijatelje. Sedela sam na krevetu i gledala u gitaru, koja je nepomerno stojala u ćušku sobe. Ustala sam i krenula ka gitari. Uzela sam je u ruke i ponovo sela na krevet. Polako sam svirala melodiju moje pesme. Nedugo zatim čujem korake koji su postajali sve glasniji i glasniji.
Tata: "Tina?"
Tina: "Molim tata?"
Ulazi u sobu, noseći jedno pismo u rukama.
Tata: "Stiglo je pismo od škole."
Tina: "I? Šta kažu?"
Tata: "Kažu da si primljena. U ponedeljak je prvi školski dan."
Spustila sam pogled.
Tata: "Šta je bilo?"
Tina: "Šta ako me budu ismejavali u školi?"
Tata: "Samo ih ignoriši."
Klimnula sam potvrdno glavom i gledala u gitaru, čekajući da moj otac izađe iz sobe. Kada je izašao, nastavila sam sa sviranjem.
Danas idem da kupujem knjige i sve potrebno za školu.
Odeću je teško pronaći za mene. Razumem se u modu, ali jednostavno ne mogu da nađem odelo za sebe.
Spremila sam se i izašla sam iz sobe.
Ušla sam u auto i čekala oca.
Nakon 15 minuta:
Stigli smo do knjižare.
Ugledala sam dve devojke, koje su uzimale iste knjige kao i ja.
Pogledale su me i blago se nasmešile u znak pozdrava.
Xx: "Hej. I ti uzimaš knjige kao i nas dve."
Tina: "Da. Možda ćemo ići u istu školu i razred."
Xx: "To bi bilo super! Ja sam Ana."
Tina: "Ja sam Tina."
Xx: "Ja sam Dušica."
Tina: " Drago mi je."
Pričale smo još 10 minuta. Ispostavilo se da ćemo ići u istu školu. Razmenile smo brojeve i zapratile se na instagramu.
Pozdravila sam se sa njima i otišla u auto.
Tata: "Vidim da si se sprijateljila sa one dve devojke."
Tina: "Ići ćemo u istu školu i nadam se u isti razred."
Tata: "Drago mi je da to čujem."
Nakon 15 minuta:
Stigli smo kući. Otišla sam da se istuširam.
Nakon tuširanja sam otišla po fen. Sela sam na krevet.
Čujem da mi zvoni telefon.
Ana i Dušica me zovu u grupi.
Javila sam se.
Poziv:
Ana: "Hej!"
Dušica: "Hej. Šta ima?"
Tina:Hej. Nema ništa. Sad htela da sušim kosu. Kod vas?"
Ana: "Ništa. Dosađujem se."
Čule smo otvaranje vrata. Dušica je gledala pravo.
Ana i ja smo gledale u nju.
Dušicina majka: "Hej. Izvinite što prekidam vaš razgovor, ali je stiglo pismo za tebe Dušice."
Tada je ušao moj otac u sobu i doneo mi isto takvo pismo.
Pogledala sam u Anu i videla da i ona drži isto pismo.
Dušica: "Od škole je. Poslali su nam raspored i u koji razred idemo. "
Ana: " Pogledaćemo u isto vreme u koji razred idemo. "
Otvorila sam pismo i izvukla papir.
U isto vreme smo rekle....