Životna igra

6. deo

Bojan mi je pomogao da uđem u auto. I dalje me je sve bolelo.
Tišina me je savladala pa sam zaspala.
Jutro:
Budim se. Gledam oko sebe i ne prepoznajem sobu.
Čujem otvaranje vrata.
Bojan: "Budna si..."
Tina: "Da... Nego... Otkud ja ovde?"
Bojan: "Pošto si ti zaspala, ja nisam znao gde ti je kuća, pa sam te dovezao ovde."
Tina: "Okej... Ali... Moj otac..."
Uzela sam telefon u ruke.
Bojan: "Ne brini se. Nazvao sam ga sa tvog telefona i objasnio mu sve."
Tina: "Hvala ti puno!
Bojan: "Šta želiš da jedeš?"
Tina: "Ne mogu ništa... Nisam gladna..."
Bojan: "Pa moraš nešto da jedeš..."
Pogledao me je i izašao iz sobe.
Ustala sam iz kreveta. Nisam više mogla da ležim.
Išla sam ka slikama koje su bile po zidu i stočićima.
Videla sam jednu staru sliku. Na njoj su bili njegovi roditelji.
Baš me je zanimalo gde su oni sada... Možda su u inostranstvu.
Videla sam jednu curu sa Stefanom. Bili su zagrljeni. Osetila sam blagi nalet ljubomore, ali sam se suzdržala.
Bojan: "Ej... Zašto si ustala?"
Nisam čula da je ušao u sobu, pa sam se uplašila.
Bojan: "Izvini... Nisam hteo da te uplašim."
Tina: "U redu je... Bilo mi je jako dosadno, pa sam ustala iz kreveta."
Bojan: "Ali... Moraš da se odmaraš."
Tina: "Ma dobro sam. Nego... Mogu li nešto da te pitam?"
Bojan: "Naravno... Šta te zanima?"
Tina: "Gde su tvoji roditelji?"
Bojan je spustio pogled.
Tina: "Ja... Izvini..."
Prišao mi je.
Bojan: "U redu je... Ispričaću ti šta se desilo..."
Seo je na krevet i rukom pokazao da sednem kraj njega.
Bojan: "To je bila nesreća... 2016. Godine..."
Tina: "Ne moraš da pričaš... Vidim da ti je teško..."
Bojan: "U redu je... Nije toliko strašno..."
Videla sam mu suze u očima.
Osetila sam hladne suze na mojim obrazima.
Bojan: "Ti plačeš...?"
Tina: "Ja... Možda..."
Spustila sam pogled.
Desnom rukom mi je podigao glavu.
Levom rukom je polako briso suze sa mojih obraza.
Nežno me je poljubio u obraz.
Bojan: "Nemoj više da plačeš... U redu?"
Klimnula sam potvrdno glavom i otišla da legnem.
Bojan: "Ovaj... Doneo sam ti supu..."
Seo je kraj mene. Uzeo je činiju u ruke.
Zagrabio je malo supe u kašiku i prineo mi je ustima.
Uzela sam zalogaj.
Tina: "Mogu sama da jedem... Hvala ti..."
Bojan: "Ma ja ću te hraniti..."
Govorio je to dok je kašikom uzimao još supe.
.....