Životna igra

8. deo

Nisam znala šta da radim. Bilo je jako tiho.
Videla sam u ćošku, iza vrata, crnu gitaru.
Polako sam ustala i otišla do nje. Prstima sam prešla preko žica.
Uzela sam je u ruke i vratila se u krevet.
Počela sam da sviram melodiju moje pesme. Zamislila sam se. I dalje, svirajući gitaru sam pomislila: "Jako mi je žao Bojana... Nije zaslužio da toliko pati."
Primetila sam da stoji na vratima. Prestala sam sa sviranjem.
Bojan: "Zašto si prestala?"
Tina: "Nije bitno..."
Bojan: "Nastavi... Molim te."
Nastavila sam sa sviranjem, a on je seo pored mene.
Bojan: "Tu gitaru su mi poklonili roditelji kad sam bio mali..."
Tina: "Ja... Žao mi je..."
Prestala sam sa sviranjem i ostavila gitaru po strani.
Bojan je ustao sa kreveta i izašao iz sobe.
Pitala sam se gde ide.
Nakon pola minute, Bojan se vraća sa jednom kesom u rukama.
Bojan: "Izvoli... Kupio sam ti da jedeš."
Tina: "Hvala, ali nisam gladna."
Bojan: "Ajde bar malo uzmi... Ajde i ja ću da jedem sa tobom."
Uzeo je pomfrit u ruke i prineo mi ustima.
Pogledala sam ga i uzela zalogaj.
Tina: "Okej... Mogu sama."
Bojan je slegao ramenima i nastavio da jede.
Nakon ručka, Bojan je odneo sve u kuhinju.
Bila sam baš dobro, ali nisam više mogla da ležim.
Ustala sam iz kreveta i krenula ka vratima iz sobe.
Kada sam izašla, ostala sam iznenađena.
Pomislila sam u sebi: "Ovo nije kuća... Ovo je vila!"
Nisam znala da Bojan živi u vili... Bilo je previše vrata i hodnika.
Polako sam silazila niz duge stenice. Nisam znala gde se nalazi kuhinja, pa sam išla od sobe do sobe. Odjednom sam čula Bojanov glas.
Bojan: "Šta radiš tu?"
Nisam čula njegove korake, pa sam se uplašila.
Bojan: Izvini..."
Tina: Uh... Ništa... Nisam mogla više da ležim, pa sam odlučila da izađem iz sobe... Ali se nisam nadala da živiš u vili... Tražila sam kuhinju... To jeste..."
Prekinuo me je.
Bojan: "Tražila si mene."
Nasmejao se.
Zacrvenela sam se.
Bojan: "Hajde... Pokazaću ti sve."
Pružio mi je ruku. Kada sam ga uhvatila za ruku, odmah sam osetila elektricitet u telu.
Nisam se obazirala na to.
Bojan je objašnjavao šta se gde nalazi i pokazivao mi svaku sobu.
Tina: "Bojane... A ona soba... Da li je to tvoja?"
Bojan: "Da jeste... Ali sam te smestio u nju, jer je najljepša soba u vili."
Videla sam da nikoga nema u vili. Ni čistačica... Nikoga.
Tina: "Bojane... Kad ti ideš negde?"
Bojan: "Negde? Hm... Trebalo bi da idem za pola sata u jednu firmu."
Tina: "A... Kad se vraćaš?"
Bojan: "Verovatno za 5 sati. Što?"
Tina: "Ma onako..."
Pomislila sam u sebi: "Videla sam da nema čistačica u vili, pa ću, kad Bojan ode, počistiti sve."
Bojan: "Dosta je za danas... Treba sad da se odmaraš."
Slegla sam ramenima i krenula ka sobi.
Bojan: "Ja odoh da se spremim."
Tina: "Okej..."
On je otišao u susednu sobu.
Ležala sam u krevetu. Bilo mi je jako dosadno, pa sam uzela telefon u ruke.
Bojan ulazi u sobu bez majice.
Prvo što sam primetila su trbušnjaci.
Nije mi bilo baš prijatno, ali sam se pravila da se ništa ne dešava.
Bojan je obukao majicu i prišao do kreveta.
Bojan: "Ja odoh... Nemoj da hodaš previše. Ako budeš gladna, imaš u kuhinji hranu."
Poljubio me je u obraz.
Tina: "Okej... Brzo se vrati."
A u sebi sam pomislila: "Nemoj se vratiti za još 5 ili 6 sati. Da ja mogu sve lepo očistiti."
Bojan: "Okej..."
Zatvorio je vrata sobe i izašao iz vile.