Supernatural life

44. Klaus

(evo me ljudii!🧛‍♀️🧙‍♀️🐺)

Budim se rano. Tek sto svice. Odlazim u kupatilo i spremam se. Kada sam se umila i oprala zube prelazimo na garderobu. Oblacim..

Pustam kosu. Na stolu imam vrecicu krvi. Uzimam je i ispijam. Nakon sto sam se nahranila izlazim iz kuce.  Verovatno spavaju ili su u sobama. A ja odlazim da iznenadim copor. Odlazim u vuciji jarak pored reke. Tamo jos uvek nema nikoga. Ja odlazim do glavne kolibe. Tamo je Jack. Sedam ispred na stolicu i cekam da se probudi. Ubrzo i Jack ustaje. Ja ustajem sa stolice i stajem na ulazna vrata gledajuciga. On me jos ne primecuje. Tek kada se okrene zastane.

On:
"Milice!"

Tada mi je prisao i zagrlio me jako.

On:
"Dakle vratila si se?"
"ne ne jos. Ali sam dosla malo da vas obidjem"
On:
"drago mi je sto si tu"
"i meni"
On:
"pa sedi ajde napravicu nam caj"
"moze sto da ne"
On:
"sedi ajde ajde"

Sela sam na stolicu gledajuci ga. On je orabio caj i sa vramena na vreme bacio pogled na mene uzbudjeno.

On:
"pa kako ti je tamo? Gde si otisla uopste?"
"U Mistik Fols moj staro grad.. Pa znas vec uvek se nesto komplikuje"
On:
"sta se desava?"

Donosi caj i seda.

"Svasta moj grug je vukodlak a to nije znao i oslonodio je kletvu i sada ga ucim svemu.. Svasta ima.. Krenula sam u skolu malo.. Nastavnik mi je lovac na vampire i prijatelj mi je.. Onda oslobodjena je ne psihopatska kucka koja izgleda identicno kao ja"
On:
"pa sto se ne vratis?"
"pa moram im pomoci da se sve to resi a znas da c3 i ovde biti problema"
On:
"da ovaj grad nije miran"
"upravo.. Nego kako je copor? Ima nekih novosti.."
On:
"pa.. Videces sama.."
"nesto lose?"
On:
"didji zamnom"

Ustali smo i otisli u par nekih kucica. Tamo su lezali u krevetima n3ki clanovi copora.. Kasljali bili su bolesni.. Izgledali su jako bolesno..

"sta se desava?"
On:
"copor se razboljeva.."
"ali mislila sam da se vukodlaci ne mogu razboleti od obicnih bolesti?"
On:
"i nemogu"
"pa sta je onda?"
On:
"ne znam.. Trazili smo neke vestice ali nisu htrle pomoci.."

Prisla sam jednoj devojci koja je bila bolesna. Uhvatila je za ruku i rekla "mogu li?" ona je samo klimnula glavom, "ovo ce malo boleti". Usla sam joj u glavu. Gledala secanja ali nista.. Nista nisam mogla naci..

On:
"pa ima li necega..?"
"...ne...uredu slusaj redovno mi salji pisma moram da znam kako ste, vazi?"
On:
"da naravno"
"bice bolje ovaj copor je dosta toga prosao"
On:
"da valjda"

Izasli smo i vratili se kod kolibe. Tamo su vec deca trcala i igrala se. Dve devojcice male su dotrcale do mene i Jacka. Jeck je uzeo jednu a ja drugu. Nasmejali smo se. Golicali smoim ih i nosili na ledjima. Ja sam upotrebila i vampisku brzinu sto je deci bilo zabavno.