Supernatural life

17. Bitka!

(ooo bice ovo dugaaa i zanimljiva knjiga!)

"zasto bas ja! Zar ne mogu biti jebeno obican vuk... To mi je dovoljna jos mi falilo i ovo sranje...."
Naill:
"izabrana si! Pomocicemo ti!"
Liam:
"milice da li si uredu?"
"NE! Ne osecam se dobro..."
Piter:
"ajde lezi molim te..."
"ne ne uredu sam.. Idemo po ogrlicu...ja i..... ne idem sama svi ostanite ovde! Molim vas poslusajte me bar jednom..."

Izlazim napolje i u skoku se pretvaram u vuka trcim koliko me noge nose.. Ubrzo dolazim do plaze.. Vracam se u ljudski oblik.. Dolazim do stene i kao i u snu stajala je tu..uzimam je u ruke i... Osecm zlo... bol.. patnju.. mrznju... Gledam je i trcim nazad. Ulazim u kucu a tamo me svi cekaju bez reci.. Prilazim Piteru..

"drzi...ovo je sada tvoje... Ovo ti trebas da nosis..kao i prsten"
Piter:
"milice hvala ali nosi ogrlicu koju sam ti dao stiticete makar malo..."
"hvala Piter"

I tu pocinje nase spremanje... Trcanje, vezbe, taktike, pokreti, izostravanje cula... Sve samo da budemo spremni. Tako su i prosla ta tri dana i dosla je ponoc... Izasli smo napolje i polako setali sumom... Vreme se menjalo.. Postslo je tamno, hladno i sve kao da je odisalo smrcu..
"stize... Ljudi samo da vam kazem ovo... Sta god da se desi... Volim vas i tako ce i ostati zauvek.. I.. i.. Hvala vam sto ste bili uz mene sve ovo vreme... Volim vas..."
David:
"uvek cemo biti uz tebe"
Ari:
"sta god da se desi devojko
Naill:
" ljudi moramo uspeti"
Andjela:
"boricemo se i pobediti!"
William:
"milice ti si nas spojila.. Ti nas vodis.. A mi cemo ti vratiti.."
James:
"uvek uz tebe"
Ro:
"tako je!"
Mason i Jackob:
"tako je!"
Nemanja:
"hvala ti milice u ime svih nas"
Piter:
" bice teska borba ali moramo pobediti... "
Liam:
" za copor.. "
Ethan:
" za tebe... "
"Ne! Za sve nas..."

Tada smo iz tame culi pljesak ili to je vise bilo tapsanje..
Glas:
"pa zar nije to slatko ha-ha-ha"
Vreme se naglo promenilo jos gore je..

I tada smo ga videli...

Moroy:
"to si ti! Ti si izabrana..."
"Moroy!"
Moroy:
"da da ja sam.. I ja cu te ubiti!"
Tada sam se nasmejala iz nekog razloga imajuci cudan osecaj... Tada sam dobila snagu..
"Videcemo!"
Iz njegovog pokvarenog osmeha je izlazila mrznja.. On je cisto zlo.
Stajao je sa strane i cekao.. Pucnuo je prstima i iza njega su se pojavili neki stvorovi... Koji kako se vidi i nisu na naseg sveta nego iz najdublje rupe u paklu..
Opet je pucnuo prstima i oni su se zaleteli na moj copor bilo ih je koliko i nas ali ne i za mene hteo je da se on obracuna samnom...
Svi su se borili... Svom svojom snagom.. Svim svojim srcem...borili su se ne samo za vlastiti vec i za tudj zivot.. Te zveri su ih ujedale...napdale...
povredjivale..a ja sam te sekunde napala Moroya...
"ZASTO ZASTO OVO RADIS!"
ON:
"VOLIM DA DRUGI PATEEE!! BUAHAHA!!!"

Skocila sam na njega ali me je odbio svojim mocima... Lezala sam na podu... Ali sam ustala odmah.. Pogledala u moj copor.. Oni pate..povredjeni su... Ali se bore... Uspevaju da savladaju... Jednog... Ali samo jednog..to mi je dalo jos vise snage. Ustajem i ponovo napadam moroja...
"NE NECES VISE!"
Zalecem se na njega i jedam ga za ruku... Ali nista... Ali bezuspesno... Zalecem se iz sve snage i ponovo ga napadam..
On:
"SMRVICU TE!"
"VIDECEMOOO!"
Zalecem se ponovo na njega i tada iz ruku krene da izlazi plavi zrak svetlosti..

(kao iz ruku ovog momka)

Kao i kada sam bila kod jezera... koji ocigledno ga povredjuje!
On:
"AGHHH!"
Ali ne dovoljno.. Tada se setim belega... Tu je sunce, mesec i zvezda... Moram se ujediniti cela da bih ga porazila... Ujedam ga kao vuk... Ujedam kso vampir... I vestica... svu svoju snagu uperim u ruke...krene da izlazi plava zaslepljujica svetlos... I to uspeva...
Pretvara se u pepeo..
On:
"VRATICU SE!!"
Tada uspem da pogledam moje koji se bore ali tada nestaju i ona stvorenja...
"ne neces se vratiti!"
I tada pada... Padam sa najvise tacke... Jer sam preslaba.... Padam na zemlju i udaram glavu..
Svi:
"NEEE!"
Piter:
"Milice e eeee!!"
Poslednje sto vidim je moj copor oko mene..i plavo svetlo koje izbija iz mene...
Tada zatvaram oci i ne znam sta se dogadja oko mene....

---3 Dana kasnije---

Budim se!
"gde sam ja... Uh... Moja glava!"
Liam:
"milice ziva si!! Ooo hvala bogu.!"
Svi se zalecu na mene i grle me..
"de sam ja?"
James:
"kuci sada je sve uredu... Haval bogu!"
Ethan:
"Miliceeee!Decojcice! Ziva si!"
Naill:
"Mala joj!!"
William:
"Dete pa dobor si!"
Piter:
"Uh... Dobro si!"
Ro :
"Milice kako se osecas?"
"slobo.... Ah..."
Nemanja:
"pretrpela si gadne povrede"
Mason:
"ali bices dobro..."
Jackob:
"ali ono svetlo koje je izbijalo iz tebe... To te je najvise spasilo..."
David:
"kako si?!"
Ari i Andjela:
"devojko nemob vise nikada tako da si nas uplasila"
"a gde je? Moroy?"
Ethan:
"nema ga.."
Jackob:
"pobedila si ga!"
David:
"uspela si!!"
"samo uz vasu pomoc..."
William:
"aa ne ne sama si uspela... Zasluge su tvoje..."
"ljudi kako ste vi?"
Ari:
"malo slomljeno ali dobro.."
"ajde svi kod mene... U red... Pomovi cu vam..."
Svis u stali i svakome sam na povredu stavila ruku isredsredila se i tada bi pocela da izlazi ona plava svetlost... I tako sam im zacelila rane...
"uh... Jos me sve boli... Ali sebe ne mogu da zacelim... Ah..."
Mason:
"moras se odmoriti do veceras ces biti kao nova.."
"ajde ne serite vise nego donestie alkohola... Pa da proslavimo..bicu ja dobro"
Mason:
"dibim ti se!"
Ro:
"svi ti se divimo..."
Naill:
"uvek mala za alkohol"
Liam:
"pa cak i slomljena..haha"
Ari:
"sva cast devojko..."
Piter:
"hahah devojcice uplasila si nas... Mogla si da umres a ti alkohol trazis? Hahaha najjaca"
David:
"zauvek!"
Nemanja:
"hvala sto si mi pomogla da se osvetim za porodicu!"
"nista uvek! Ah... Moje...telo... Uf... Pa gde je taj alkohol! Majku mu!"
Andjela:
"evo stize..."
James:
"evo ga! Pa da nezdravimo za nasuuu....Milicuu!!"

I eto tako smo mi proveli vece. Ubrzo mi je i bilo u potpunosti dobro... Odlicno sam se osecala..
Liam:
"jos jedna stvar.. Idemo na moreeeee.... Ljudi javio sam skoli sve i nebrinite se... Krecemo sutra!!"
"hvala ti... Taman da se opustim!"
James:
"ajde sada na spavanje... Sutra ustajemo rano moramo da se spakujemo... Ajde laku noc..."
Jack:
"i jos jedna stvar ovo je pravilo za veceras... Veceras MOMCI! nema poseta Milici! Jer znam da ste to hteli! Juju bezobraznici hshah"
Momci:
"hahaha ma bezi u picku materinu..."
Svi:
"laku noc..."
Otisla sam na spavanje..i zaspala mirno i srecno...

(eto to je nastavak znam da je kraci nego obicno ali jebiga)