Supernatural life

53. Kucka Is dead

(hej dragi moji!)

Kaj vec sedi u kaficu. Ulazim unutra i sedam do njega.

"ej,pa zeleo si nesto da pricas?"
On:
"da, cuo sam za dramu sa Ketrin?"
"da? Sta sa njom?"
On:
"mogu da pomognem da je uhvatite i ubijete"
"ok odlicno"
On:
"ali upamti duzna si mi"
"okej uredu"

Tada dolazi Kris sa prestrasenim izrazom na licu.

Kris:
"Milice? Jel to.."
"Kaj?"
Kris:
"Kaj? Ali ti si mrtav!"
Kaj:
"da brate, bio sam zacaran na spavanju preko 400 godina, a ti vidim ziv si"

Odatle mi je bio poznat on je Krisov brat. Znala sam. On nije vampir, izgleda da je bio zacaran pa je spavao sve te godine.

Kris:
"ali... Kako?"
Kaj:
"sedi brate hajde"
Kris:
"zasto? "
"nesto sam propustila?"
Kris:
"pa postao je vampir zar ne? Ali nisi ga ti ubila nakon sto si mu dala krv, secas se dosao je prvo kod mene da se pozdravimo. I tada sam ga ubilo."
"ubio si svog brata!?"
Kaj:
"ma daj to nije velika stvar"
"nije velika stvar? Sami cemo naci Ketrin"
Kris:
"ne ne uresu he zapravo zahvalan sam mu"
On:
"ali i ti znas da vam treba moja pomoc"
Kris:
"Milice idem ja u hotel, lepo te videti brate"
Kaj:
"cao brate! E Milice kada idemo u je ubijemo?"
"uredu! Dogovor! Koji je plan?"
On:
"sutra nadjimo se ispred crkve"
"vazi"

Ustala sam i otisla kuci.
Usla sam nekako sludjena. Ne znam zasto samo sam zelela biti sama. Bez ikakvog pozdrava ili icega otisla sam pravo u sobu i zakljucala se.
I telefon bacila na krevet. Otisla sam na kupanje. Napunila kadu, vezla kosu u pundju..i legla u toplu vodu. Zazmurila sam i cekala da mehurici odnesu svu napetost. Uvek mi je to pomagalo kada sam bila tuzna ili nervozna ili  slicno. Lezala sam u kadi, zatvorenih ociju. Nakon pola sata izasla sam iz kade. Obukla sam crni obican donji vec. I obukla sam crnu kosulju malo raskopcanu..

I nisam skidala pundju..

Uzela sam velike papire i boje za olovke koje su bile na ormaru..
Stavila sam papir na pod uzela olovku i par minuta gledala u prazan papir. Onda sam pogledala u Klausovu orlicu kojs je idalje bila na meni, skinula sam je i stavila na pod. I zatim sam krenula da slikam..
Slikala sam polako, dozvoljavala da samo platno bira sta da bude nacrtano. Svaki pokret olovke je nosio pricu,koja verovatno nikada nece biti ispricana. Nakon nekih 1h naslikala sam rad..