Supernatural life

43. Ketrina ogrlica

(pa evo me)

Krenule smo ulicom do tog vudu sopa.

Rebeka:
"pa da cujem lepo sta ima novo?"
"sve sam ti rekla hah"
Rebeka:
"ma kazem socne detalje a ne to"
"aa haha kakve brz socne detalje jos nema nesta"
Ona:
"samo da te podsetim da si rekla JOS hahah"
"haha ti si luda"

Tada smo stigli do prodavnice. Uslie smo unutra i tada nam se obratila jedna starija zena.

Ona:
"vampiri nema sta da traze u mojoj prodavnici"
Rebeka:
"ti mora da si Tatjana?"
Ona:
"da.. A sada mozete da izadjete vampiri nisu dobrodosli"
"a vestice ili mozda vukodlaci?"

Nasmejem se i pokaeem oci Alfe i vampirsko lice. A oborim joj i jednu policu cinima.. Ona me samo vec malo uplaseno gleda i cuti.

"treba nam sve sto je oduzeto od vampira u Mistik Folsu 1860 pre nego sto je crkva spaljena"
Ona:
"ja nemam to"
Rebeka:
"duso nemoj se igrati sa nama"
Ona:
"ja to nemam"

Rebeka joj je prisla i uhvatila je za vrat.

Ona:
"dobro dobro samo me pusti!"

Rebeka je oustila i ona je otisla pozadi i donela kutiju. Uzela sam kutiju i vratila se kuci. Stavila sam je na sto i pocela traziti Ketrinu ogrlicu..

Uspela sam je naci. Uzela sam 3 prstena da ih imam kod sebe ako budu zatrebali nekome u Mistik Folsu. I kutiju predala Klausu.

Klaus:
"bez uvrede ljubavi ali sta ce mi ovo?"
"zar ne pokusavas da preuzmes grad i armiju vampra?"

Gledame ali ne odgovara.

"tako mozes da ih pridobijes, dnevno prstenje"
On:
"svidjami se nacin na koji razmisljas"

Uzeo je kutiju i stavio na ormar.

"uredu onda idem ja sad"

Izasla sam iz kuce i uputila se u grad. Usput sam se i nahranila. Prilazila sam pored onog starog kluba gde sam svirala. Ali onaj covek je bio tuzan.

"gospodine sta nije u redu?"
On:
"nas muzicar je umro i ovo mesto ce propasti"
"evo mogu ja svirati dve noci a kasnije cu vam naci muzicara"
On:
"stvarno?"
On:
"secam te se ali ti sviras samo klavir? A nama treba veceras dva nastupa i violina i klavir"
"uredu onda u 7"
On:
"stvarno?"
"da naravno"
On:
"hvala ti!"
"uredu je"

Nastavila sam dalje i naisla na Ceda.

"Hej!"
On:
"Hej! Milice nije te bilo?"
"da bila sam van grada"
On:
"sada si ovde?"
"pa na kratko pa se vracam ali cu se vratiti ponovo"
On:
"da divno cuti.. Pa zelis li na kafu?"
"da da moze sto da ne"

Ulazimo u kafic i sedamo na mesto. Tamo u uglu tiho svira jedna devojka. Zatim uzima telefon i javlja se kaze kako joj je potreban novac.

"vracam se za minut"