57. Dejmon

129 5 6
                                    

(xowo)

Potrazila sam ga u blizini ali ga nigde nije bilo.

"idemo kuci, nema ga verovatno mi se ucinilo, mislim on je mrtav, jel da?"
Boni:
"Milice..ali i mi smo ga videli"
Stefan:
"zelis li kuci da idemo?"
"molim vas"
Boni:
"vidimo se na utakmici sutra, moram da pomognem baki nesto"
"vazi vidimo se"

Zagrlile smo se i ja sam sa Stefanom otisla kuci.
Dejmon je isao da se nahrani.

--za to vreme--

Dejmon je prolazio kroz ulicicu i video siluetu koja stoji. Prisao joj je coveka srednjih godina.

On:
"znate ne bi ste trebali da budete sami u ovakvim ulicama"

Krenuo je ka njemu da se nahrani. Ali ga je covek ugrizao za rame i nestao.
Dejmon se u bolovima krenuo vracati kuci. Ja sam otidla u sobu i sela na krevet. Iz torbe sam izvadila dve slike. Sliku majke i sliku oca. Gledala sam ih bez reci. Stefan je zatim usao u sobu. I seo do mene na krevet.

On:
"to su ti roditelji?"
"da majka je mrtva, ali otac?"
On:
"nacicemo ga"
"ali proslo je vise od 400 godina! Da je ziv javio bi se"
Stefan:
"mozda je imao razlog"
"da se nejavi sbojoj cerci da je ziv?"
On:
"dodji"

Zagrlio me je i osetila sam sigurnost u tom trenutku. Zatim su nam se pogledi sreli i poljubio me je. U poljubcu smo se poceli naginjati na krevet. Ali smo culi Dejmona da vice pa smo se odmaknuli. Dejmon je uleteo u moju sobu uplasen. Ostavila sam slike na krevetu.

D:
"Milice.. Treba mi malo tvoje krvi,"

Otisao je u sobu i legao u krevet. Ja sam u casu sipala svoju krv i dala mu da popije.

"sta se desilo?"
On:
"napao me je neki deda"
"deda?"
On:
"da, dekica je opasan, vukodlak"
"ozbiljno dao si da te deda povredi?"
On:
"da sto da ne?, ne Milice naravni da nisam dao!"

Izgovara ironicno.

Pogledala u ranu na ramenu ali ona nije zacelila.? Ali kako? Pocela sam se brinuti.
Dejmon se poceo znojiti i slabiti dosta. Donela sam mu obicne ljudske krvi da se nahrani sli je sve ispljuvso.

" Stefan! "

Stefan je dosao u sobu zacudjen.

S:
"zasto mu nisi dala krv?
" jesam ali nezaceljuje"
S:
"sta se desvaa?"
"ne znam!"
S:
"pa jel te neko zacarano ili si netao popila ili nesto?"

Osetila bi kletvu da me je neko zacarao ali...i onda sam se setila voda! Koju mi je lekar dao da se smirim. Nesto je sigurno bilo unutra!

"voda... Doktor mi je dal vodu"

Otisla sam odmsh u bolnicu i trazila gde jz doktor bio je u ostavi za krv. Usla sam i suzbila ga uza zid. I opcinila ga.

"recimi sta je bilo u vodi!"
On:
"ne znam!"
"seti se!"
On:
"am... Am... Neki covek je doneo vodu i rekao da ti dam. Nista drugo ne znam. Kunem se!"

Pustila sam ga i vratila se nazad.

Proslo je par sati. Dejmonu nije bilo bolje. Poceo je halucinirsti.

Pridizala sma mu hlavu i dala mu moju krv ponovo iz ruke ali i dalje nibe uspevalo.

D:
" Ketrin? "
" ne.. Dejmon.. Milica je"
D:
"Milice? Ne ne ti si Ketein secas se kako si me volela?"
"Dejmon Milica je"

Tada je skocio na mene i ugrozao me. Napao me. Stefan ga je pribio uz krevet.

D:
"Milice.. Zao mi je.."

Supernatural lifeWhere stories live. Discover now