Poslednji poljubac

Uvod

Mrzim cijeli svijet a i sebe u njemu, ako to baš tako moram da kažem, a moram. Jebena Silvia i njen poremećei um su me smjestili u ovu gomilu željeza na dva točka i sad da mogu do nje zadavio bih je bez imalo razmišljanja. Pokvarena kučka je od mene napravila ovo...

Ja sam invalid, ne osjećam donji dio tijela i preko noći moj život je postao ništa. Nisam mogao sam da odem da pišam, a ostalo ne treba ni da spominjem. Dajana se trudi da mi u svemu ugodi, vidim kako joj teško pada što me vidi ovakvog, a krivica jer sam svojevoljno stao i uzeo metak za nju joj izjeda dušu. Ona to nije tražila od mene, ali je zaslužila. Nadam se da onaj kreten od Dereka zna šta radi i da će ovoj ženi dati svijet na dlanu inače ću mu otkinuti muda i napraviti pičkicu od njega. Zna li šta je ona pretrpjela zbog njega i da neću dozvoliti da se bilo šta desi a da joj makne osmjeh sa lica. Meni samo treba vremena. Znam da ljudi sa mojim stanjem žive normalno, ali ja ne mogu da povjerujem kako sam završio ovdje gdje jesam.

Doktori misle da mogu prohodati, ali postoji rizik od totalne paralize na koji ja nisam spreman, ne još. Treba mi piće, a Dajana mi ga neće dati samo tako. Znam da ne bi smio ali hoću samo malo da zaboravim na sve što se oko mene dešava i prepustim se olakšanju. Više sigurno neću da vozim auto, još manje ću da jebem i radim sve ono što sam radio ranije. Ja više nisam ja i kad sam već postao neko drugi i neke stvari će se morati promjeniti.

Sa druge strane vrata čujem razgovor. Dajana i Violeta pričaju, ali ne mogu čuti o čemu. Viki je nejna prijateljica, jebeno je zgodan, a tek one duge noge i pune usne... Jebote, zamišljao sam je milion puta u svojim rukama, a još toliko puta sam ponovio sebi da ona nije kurva, da je Dajanina prijateljica i da nema sile da uzmem to što želim i kako želim. Sad to tek ne želim uzeti bez obzira što mi se digao. Treba mi piće i to odmah. Prvo sam odlučio da zamračim sobu pa sam se sav saznoio dok sam navukao teške zavjese na prozore. Vrata iza se otvoriše, a zvuk potpetica me trže. Violetina vitka figura se zaustavi na sred sobe a u ruci drži moj eliksir. Pola boce Džeka.

„Kako romantična atmosfera. Da sam znala da si sve to tako lijepo pripremio ušla bih prije. Ne bih gubila vrijeme na Dajanu" jel to ona mene zajebava? Lagano odšeta do mog kreveta i zavali se među jastuke kao da je došla u svoju sobu.

„U moju sobu ulaze žene koje jebem" lažem, ali ne mora da zna. Ovdje nikad nije bila žena. „Znaći želiš biti jebana"

„A ja se ponadala da si postao pristojan muškarac koji zna šta od života hoće. Tačni nisam normalna" kaže i ustane pa me pogleda. Ta žena je fascinantna, lijepa i duhovita. Zašto je ovdje.

„Jako dobro znam šta želim, pa si mi mogla malo i pomoći oko toga. Dakle... Hoćeš se skinuti" već mi se digao, iako to nisam htio. Bar nisam invalid na tom mjestu, ali ću svakako morati da nabavim dobru kolekciju pornića. Ona dopuza na koljenima do mene i otvori bocu viskija pa potegnu gutljaj. Dok je pila mogao sam i sam da osjetim vatru koja mi se prostire od grla do želuca od žestine. Potom je uradila nešto neočekivano. Nagela se ka meni i utisnula mi poljubac na usne. Samo mi je sekund trebao da prihvatim njenu igru i ruke zapetljam u njenu kosu ljubeći je kao da sutra ne postoji. Moja dva najdraža ukusa. Vatrena žena i vatrena tekućina. Naglo prekine poljubac kako ga je i počela, a potom mi u krilo istrese sav viski. Zaprepašteno sam gledao u ono što je upravo uradila.

„Svene, prestani biti pička i uhvati život za muda. Ne ličiš na sebe" ustane i počne kopati po mojoj odječi i baci nešto na krevet, a je samo išetala iz sobe i zalupila vrata za sobom. Šta se koji klinac ovdje upravo desilo?

Ja sam čovjek bez budućnosti. Nemam ništa što bih mogao da ponudim nekom kao ona. I ne samo njoj nego bilo kome drugom. Kakvu igru onda ona igra sa mnom sad?

Dovezem se do kreveta i otkopčam svoje hlače, uspio sam se sam svići. Uzmem bokserice koje je ostavila na kreveru i prije nego ih navučem vlažnim maramicama se očistim. Smrdim kao destilerija, a kapi nisam okusio. Navučem gaće, a potom krenem oblačiti hlače. Na kraju sam izgubio bitku sa njima i bacio ih na pod. Nisam tako lako odustajao pa sam krenuo da ih podignem, međutim izgubio sam borbu sa kolicima i kaučom. Pao sam na pod i znao sam da ne mogu sam ustati.

Koliko god se trudio biti ja, nisam to mogao. Nisam bio onaj isti Sven koji je imao svijet pod nogama. Bio sam sam, na samom dnu i sad na tlu, nemoćan da se dignem i sa jednog mjesta. Život nije pravedan, a ja ovakav nisam potreban nikom. Teret koji sam postao svima nikad neće biti ništa drugo nego proklestvo. Svakom dođu greške na naplatu, zar je cijena mojih ovolika?

NE ZNAM KADA ĆE ALI JE IMAM U PLANU <3