Poslednji poljubac

25. Violeta

Nisam se naspavala ni malo, a Dajana i Derek su kasno sinoć došli kući. Derek očito odvaljen od alkohola, a ona je išla po njega. Nije baš karakteristično za njega da dolazi tako kasno i u tom stanju pa mislim da će jutros za doručkom biti napeta atmosfera. Pogledam svoje lice u ogledalu i nanesem ruž za usne, malo parfema i osmjehnem se. Dopadam se sama sebi i da mogu zazviždala bih sama za sobom, ali ne mogu. Jutros čak i nisam pokušala da oslobodim svoj glas jer ne želim da mi dan prođe u razmišljanju o tome kako još jednom nisam uspjela. Pisaću na blok i pokazivati na ruke pa ko razumije, razumije. Šta drugo da radim? Malo je onih koji nemaju pojma šta mi se desilo, ako ništa vidjeli su u štampi ili na internetu.

Šminka je sredila podočnjake i osjećam se poprilično uzbuđeno. Predugo je prošlo od kako sam se osjećaa baš korisno i ovo jutro je upravo taj osjećaj nadokandilo. U kuhinji se ne čuje baš ništa i vidim da nema nikog. Uključim aparat za kafu pa spremim po jednu za sebe i Dajanu, Derek je već trebao biti na poslu pa se i ne zamaram trećom šoljicom. Iz frižidera uzmem sok i mlijeko, a sa police žitarice. Nisam gladna, ali nervoza mi grči stomak i muka mi je. Nemam pojma zašto imam toliku tremu. Dobra sam sa brojevima, radila sam dugo za mnoge jake ljude i ovo sad se ne razlikuje toliko od predhodnih obaveza. Uhodaću se kroz par dana i sve će da bude kao i prije, ako zanemarimo moj glas, naravno.

„Dobro jutro" Dajana zacvrkuće iza mene i zvizne baš onako kako sam ja to željela. „Riba i po. Izgledaš savršeno i još si mi skuhala kafu. Pere te nervoza?" pogledala je u kutiju sa žitaricama i mijeko. Klimnem glavom. „Daj Viki ne nerviraj se bezveze. Sve će da bude savršeno u redu. Vidjećeš" petljala je po kafi stavljajući šećer, a moja nervoza se pojačala. Uz to je dobro raspoložena, kao da sinoć nije išla po svog muškarca. Bocnem je prstom u rame pa znakovnim jezikom pitam da li je sve u redu, s obzirom kad je išla po Dereka. Ne mogu biti nesumnjičava.

„Sve je savršeno. Vidjećeš" nervoza mi se od njenog stava samo još produbi, ali bolje da ne postavljam dalja pitanja. „Derek ima gadnu glavobolju i tušira se. Sinoć se napio da se ni sama ne mogu sjetiti kad je bio takav" Derek se tušira i još je kod kuće??? Jesam li prespavala nešto ili je svijet ovog jutra stao? Derek izlazi iz kuće prije sedam ujutru. Malo kad ga imam priliku vidjeti za doručkom, dok Dajana ide oko devet najčešće i zajedno pijemo kafu. To dođe kao naš ritual. Sad je pola devet. Našvrljam na papir da li se pakao smrznuo noćas i Dajana se nasmije. Osjećam neku čudnu energiju kod nje, pa predpostavljam da je imala malo akcije u spavaćoj sobi prije nego li je izašla u kuhinju.

„Ne, ali je sve sjelo na svoje mjesto. Ponosna sam na tebe Viki i tu sam za tebe u svakom trenu. Nemoj da se opterećuješ bez potrebe" ovog jutra definitivno nešto nije na mjestu. Dajana bi sad u nekom normalnom stanju trebala biti čangrizava jer se nije naspavala i zato što je Derek došao u sitne sate. Pričala bi mi o njegovom pijanstvu i ženama koje mu se nabacuju bez obzira što je zauzet. Nisam htjela da joj postavljam pitanja pa sam samo otpila kafu i napravila još jednu za Dereka a ona mu je pripremala doručak. Ako ga u tom mamurnom stanju bude mogao pojesti. Možda bi bilo bolje da mu da neke tablete za bolove ili neki sok. Osmjehnem se jer sam smiješna sama sebi. Možda su samo oboje htjeli da mi pruže podršku jer je ovo veliko za mene... Valjda od sve nervoze ne mogu da mislim kako treba.

„Jutro dame" Derekove velike ruke obaviju Dajanu i ona mu se osmjehne i opet imam čast prisustvovati razmjeni nježnosti među njima. Kad im je bajkovito, jednostavno ih je predivno vidjeti. On je toliko voli da vazduh gori, a ona uzvraća istim intenzitetom. Ne mogu to ne vidjeti.

„Dobro jutro, dušo" ona mu reče, a ja samo mahnem i pokažem mu na kafu koju sam pripremila.

„Viki, zlatna si. Mogu li te nekako podmititi pa da pristaneš raditi za mene?" on mi namigne, a ja se kao zamislim, pa odmahnem glavom. Nisam sigurna da bismo on i ja bili dobar tim, ali bih se mogla navići.