Jedna neprikladna avantura.
Glorija prihvati predlog svog verenika da odmor od mesec dana provedu kod njegovih roditelja na selu, ne sluteći da će joj tlo već prvog dana biti uzmrdano, da će se potresi nastaviti sve dok joj život ne okrenu naopačke...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Kad misliš da dođeš, onda?" Rukom prođem kroz kosu.
"Ne znam, nisam pametna..." Duboko udahne, napravi kratku pauzu te onda nastavi. "Znaš već situaciju, nije mi lako da se tek tako pojavim ponovo... Znaš da sam nestala preko noći i..."
"I?" Okrenem se te pođem ka sobi iz koje sam malopre izašao, pred vratima se okrenem i vratim nazad do ograde.
"Neprijatno mi je, šta će misliti..?"
"Kad je tebe zanimalo šta će ko misliti?" Dira mi živac u poslednje vreme.
"Oni su bili jedino nalik porodici što sam imala." Skopim kapke, vilica mi se stisne dok šaka prolazi nanovo kroz kosu. I, Adela se njima svidela, to je bilo jasno kao dan. "Jako sam glupo postupila i..."
"Dođi, obradovaće se da te vide." Osmehem se pri pomisli na naše zajedničko vreme. "I ja, Adela." Naglasim i začujem njen zvonki smeh.
"Razmisliću, ali ti ništa ne obećavam."
"Dobro. Onda prekidam, da pozdravim nekog?" Pitam glasom koji obiluje smehom. Znam unapred odgovor. Ne.
Kada prekinem poziv oslanjam se na metalnu, od sunca toplu ogradu i razmišljam o Adeli. Ta blesava devojka... Nakon par minuta odvojim se od ograde, a pogled mi se zaustavi na terasi preko puta. Još jedan, sasvim drugačiji osmeh mi beži kada pomislim na prizor koji sam sinoć gledao. Gloriju u akciji "namazati svaki pedalj kože". Trzanje kite osetim ponovo kada mi zaigra pred očima kako šake zavlači ispod tankog materijala spavaćiće i obuhvata jedre dojke. Maže ih kremom koju je prethodno nanela na šake, dok moj jezik bezumno bridi od želje da proveri kakvog su ukusa...
I, ne suzbijam nemoralne porive, rado bih je probao i to tek da se sladim dok mi se u rukama topi slatka doktorica. Moj moralni kompas davno je negde izgubljen. Dok je njen jedini koji nas može sprečiti u šaranju.
Na brzinu izvučem majicu iz ormara, oblačim je i siđem u prizemlje druge kuće, odakle me ujedno mami miris sveže kuvane kafe.
"Dobro jutro." Ponavljamo jedno za drugim.
"Da skuvam i tebi?" Violeta me pita.
"Sam ću, sedi ti." Odvrnem slavinu i nalijem vodu u džezvu.
"Novosadska registracija u tvojoj garaži?" Violeta je radoznala, možda i previše, ali jedino kada je moj život u putanju. Ovo njeno pitanje jasan mi je znak da su "snajku" upoznali.
"Upoznao sam je." Nasmejem se jedino očima.
"I mi smo, fina je." Nastavlja ona dok pije kafu. "I, lijepa..."
"Imam oči, Viki." Tog momenta Gavrilo podigne tamne oči i pogleda me ozbiljno ispod sedim dlakama prošaranih obrva, ali ne progovori. Što me samo navede da se jače nasmejem.
Tu moju, da kažem mržnju, možda je mogao da kontroliše dok sam bio klinac, danas je samo moja stvar. Sve zaradi mira... Kurac moj mira.
Pre nego što zakuvam kafu čujem brujanje motora i Lazar se kroz koji sekund pojavi na vratima. Lazar je lokalni klinac koji deli moju strast prema automobilima, pa preko raspusta lovu zarađuje radeći kod mene.
