Jedna neprikladna avantura.
Glorija prihvati predlog svog verenika da odmor od mesec dana provedu kod njegovih roditelja na selu, ne sluteći da će joj tlo već prvog dana biti uzmrdano, da će se potresi nastaviti sve dok joj život ne okrenu naopačke...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ova žena.
Dok se utapam u zelenim dubinama kojima me sanjivo gleda, iznenada spoznajem osećanja koja ključaju u meni. Nerado priznajem sebi da sam zaljubljen u ovu ženu.
Najednom mi uzburkava krv pomisao da će ona uskoro otići. Steže mi srce i guši činjenica da se ona udaje za drugog. Toga momenta jasno mi je da nema jebene šanse da je pustim njemu.
U njenim očima vidim odraz onoga što se odvija u meni, i to me navodi da joj tražim ono što nemam pravo. Jer kada sam njene usne prvi put poljubio znao sam kome pripada, sa kim planira budućnost. I tako mi je odgovaralo što taj nisam ja.
Zaplivali smo u tople, vruće vode koje nude zadovoljsto, i ne sluteći koliko opasne mogu biti. Da u njima možemo izgubiti ono što zapravo i nenemamo. Ono što smo osetili da bismo imati mogli.
***
"Da, evo upravo krećem." Govorim dok telefon pritiskam između ramena i uha i kopčam kaiš na svojim farmericama.
Prekidam vezu i stavim telefon u džep, i majicu neuredno uguram u farmerice. Silazim stepenicama i moje se oči prvo lepe za duge, smeđe talase koji ležerno padaju niz vitka leđa i dosežu do uzanog struka. Adelina nasmejana faca je sledeće koje upada u moj pogled. Očigledno je da se zabavljaju.
"Kuda, mladiću?" Adela začkilji na mene, navodi i Gloriju da se okrene i odmeri me onako kako to uvek čini. Suptilno a opet tako provokativno. Lagano podiže obrvu dok jezikom bezobrazno klizne donjom usnom a onda je okrzne zubom čija se belina tek nazire između punih usana.
"Posao." Odgovaram joj dok sam pogledom sav na Gloriji, na njenim okama koje bljeskaju... sjaje baš kao danas.
"Pa srećan rad onda." Zacereka se i onda se naglo uozbilji, pogleda u Glorijina leđa. "Pa, Glorija, da ja ipak donesem onaj liker što je Viki nudila?"
Glorija se okrene nazed, njena kosa zaleprša u krug. "Pa... Može." Razvuče i zvuči kao da se premišlja. Adela zbrzano ode u pravcu kuhinje, u prolazu meni namigne.
"Ii, Gogice?" Pozovem je nadimkom koji joj je upravo Blaženka dala. Koji je u njenim očima prvih dana stvarao onu iskru besa, baš onu koja je nagoveštavala strast koja se u njoj krije.
"Pa, Boki?" Pogleda me krupnim, zelenim očima odozdo. Punim usnicama oblikuje jedva čujno "Večeras?", pa zubima zgrabi usnu. Ljubimoran sam na njene zube, na jezik koji šara tuda, jer upravo želim da sam ja tu.
Kasnim. "Ne znam, Glorija..."
Prekida me, pomalo razočaranim tonom. "Nema veze. Razume..."
"Evo ga. Hladan je!" Adelin glas nadjača Glorijin koja se okrene od mene. Snuždeno.
"Idem, uživajte." Kažem tek kako ne bih otišao bez ijedne reči.
Završim obaveze koje sam imao pa odem na pivo sa prijateljima. Jedno se pretvori u pet... Tradicionalno ne preskačemo večeru na terasi Oranice sa koje se pruža idealan pogled na plavetnilo jezera i ljude koji pored njega odmaraju.
