Monster Heart

1: Kako su slatki

Zemlja vatre, Konoha

  Svakog dana isto. Ustanem, jedem, spavam. U zadnje vreme nema mnogo misija. Osećam kako se gojim, što mi definitivno ne ide u prilog. Svakog dana gledam u ovaj TV. Gospodar Sedmi me odavno nije zvao u vezi novih misija. A kada dugo nemaš šta da radiš, naprosto poludiš. Počela sam sa Borutom i njegovim društvom da igram igrice.

  Igrala sam Minecraft na svom fonu kada se začulo kucanje na vratima. Ustala sam i otišla do vrata. Otvorim ih i neko samo protrči pored mene.

- Lunaria, hoćeš da igramo novu Minecraft mapu? Molim te?

- Pih, za to ne treba ni da me pitaš.

  Požurila sam da upalim komp i počeli smo da igramo.

- Kako da pređem ovo?!- počeo je Boruto iznervirano.

- Ma hajde. Upotrebi taj tvoj mozak čunina- kažem mu i blago ga lupim po glavu.

- Ja ovo ne znam.

- Boruto, nikad nećeš znati šta ne znaš a šta ne ako ne pokušaš. U ostalom, ovo je lako.

- Lako je tebi da kažeš. Ti si ANBU.

- Ako se ne varam, hteo si da postaneš ANBU.

- Niko nije rekao da sam odustao od toga!

- Onda upotrebi mozak i reši ovo!

- Dobro!

  Znam da najbolje radi kada je pod stresom. I evo ga! Rešio je!

- JEEE, REŠEN ZADLJI LEVEL!

- Znala sam da možeš!- kažem i počnemo oboje da skačemo po sobi.

- Sad mogu da izazovem Saradu. Nije ona pametnija od mene. Nema teoretske šanse.

- Nemoj tako Boruto. Imaj ma umu da je ona Učiha.

- Pa šta. Ja sam Uzumaki.

- To je tačno. Ali ne možeš očekivati od devojke koja dan nije provela sa ocem od kada se rodila, da ne pokušava na svaki način poboljšati svoje sposobnosti, da bi jednog dana otišla i dovela ga kući.

- Ja samo želim da budem bolji od nje. Kako drugačije da me matori primeti?

- Boruto. On tebe primećuje. Ti si mu sin. Nisi mi svestan toga koliko se ponosi tobom. I Hinata takođe. Sakura svakog dana radi u bolnici. Sarada je jedva viđa. Jedino što joj je ostalo je vežbanje i učenje. Kako bi bilo da joj nekada praviš društvo?

- Ali kako. Uvek bi našla neki razlog za svađu.

- Pa ne znam. Probaj da budeš dobar prema njoj. Sigurno postoji nešto što vam ide od ruke kada ste zajedno.

- Ne znam na šta misliš. Jedino što nama ide od ruke kada smo zajedno je svađa.

- A kako uspevate da obavite misije sa uspehom. Sigurna sam da se u tome slažete. Zar ne?

- Možda si u pravu- rekao je zamišljeno.

- Da. Izgleda da se najbolje slažemo kada zajedno radimo misije. Smišljamo planove zajedno, i ti planovi uspevaju.

- Eto, vidiš? Kako bi bilo da je pozovem da dođe kod mene pa da zajedno prelazimo ove mape?

- Može!- rekao je Boruto. Reklo bi se da je bio srećan. Nadajmo se da nije planirao neke smicalice.

- U redu onda. Sačekaj me ovde. Tu sam za 15 minuta.

- U redu!

  Izašla sam iz kuće i krenula skakati sa krova na krov i bila sam ispred Saradine kuće za pet minuta. Minimum pet minuta će mi trebati da je ubedim da dođe.