LETTERS OF DEATH

" 8 DIO "

Nisam sigurna koliko se sati vozimo i gdje idemo. Ništa nisam mogla vidjeti. Vani je bio mrak , nisam mogla raspoznati put.
Napućim usne.
>> Bilo bi glupo nadati se da ćeš mi otkriti lokaciju   gdje idemo zar ne??<<
Povrati se iz svojih misli dok mu se lice polagano opušta. Mogla sam vidjeti po kutovima njegovih usana da je formirao jedan maleni osmjeh.
Sem: Nikada nije glupo nadati se.
Dodao je   dok mu je pogled i dalje bio prikovan na cestu.
Prevrnem očima.
>> Ovaj put jeste zar ne??<<
Nakratko usmjeri svoje tamno smeđe oči prema meni , te se još više nasmije.
Sem:Bojim se da si upravu
Napućim usne.
>>  Mrzim kad sam upravu!!<<
Slatko mi se nasmije.
Sem: Za par sati smo tamo , možeš odspavati  ako želiš. Probudiću te kad stignemo tamo.

Sva zadihana utrčim u školsko dvorište znajući da mi je ostalo još 2 min dok profesor ne uđe u učionicu. Brzim koracima popnem se uz stepenice te blago rečeno uletim u hodnik. Neki učenici koji su bili još na hodniku upućujući se prema svojim učionicama  , porpijeko su  me pogledali kada sam jako lupila vratima.
Šta zar vi nikada niste kasnili??
Kažem u sebi. Ne bi ja ovoliko žurila da imam čas kod nekog normalnog profesora već kod Robinsona. Profesor matematike.  Zaboga taj čovjek me prezirao. Ni sama nisam znala zašto . Nisam mu ništa strašno uradila.  Osim ako ne računamo onih par smicalica ,ali one nisu bile toliko strašne. I gore stvari sam radila.
Dobro možda  i jesu bile strašne.
Ali svejedno ništa se ne uspoređuje sa time što je on meni radio. Matematika mi i nije najbolje išla ali trudila sam se a on je to sve pogoršavao. Svaki put na času hvatao je priliku da me na sve moguće načine spusti i povrijedi. I to je boljelo. Ni sama nisam znala zašto. Po školi se priča da ga je žena prevarila , ali hej nisam ja zaslužila da se na meni istresa.
Dobro možda i ne izgledam kao osoba kojoj je stalo do prosjeka ali do kraja godine pokušavam da sve ocjene popravim i da prođem sa odličnim prosjekom , ali on mi je  to uvijek otežavao !
Zato svaka moja smicalica priredita za njega je sa posebnim razlogom.
Taman kad se nađem nekoliko metara udaljena od svoga cilja zabijem se u nešto tvrdo. Tačnije u nekog.
Jauknem te se odmaknem za korak trljajući svoj nos koji je nastradao.
Xx: Izvini . Nisam te vidio.
Muški glas  dopre do mojih ušiju.

Podignem glavu te se susretnem sa očima boje meda.  Plavokosi momak , sa kojim me Maja stalno smarala i sa kim sam imala uzbudljiv poljubac pomno me posmatrao. Na licu sam mu mogla ugledati zadovoljni osmjeh.
>> Bolje rečeno ja tebe nism vidjela. <<
Odmaknem se  još malo kako bi ga mogla bolje pogledati jer je bio stvarno visok.
>> Iako nisam  baš sigurna kako mi je to uspjelo, jer srećo izgledaš kao div.<<
Podigne jednu obrvu , dok mu se na licu formirao još veći osmjeh.
Xx: Jel to trebam smatrati komplimentom ili??
Slatko mu se nasmijm dajući mu potvrdan odgovor.
Xx: Nismo se nikada potpuno upoznali. Uvijek kad bi se vidjeli ti bi jednostavno negdje nestala , baš kao i sa žurke one večeri. 
Shvatim da aludira na naš poljubac .
Zagrizem unutrašnjost obraza, te usmjerim pažnju na njegove punaste usnice.
Uff! Iskreno voljela bi ih ponovno okusiti. Lagala bi kad bi rekla da se loše ljubi , možda čak i najbolje od svih momaka koje sam prije poljubila. Iako budemo realni još nisam okusila Ivanove usne tako da nećemo požurivati sa zaključcima.
>>  Mislim da bi bilo glupo da ti kažem svoje ime jer ga vjerovatno i sam  znaš. Zar ne?<<
Znam i ja igrati tu igru srećo .
Ponosno se nasmijem , kada ugledam njegov izraz lica. Na sekund mogla sam uvidjeti da je bio iznenađen mojim odgovorom , ili bolje reći očaran, ali ubrzo je nabacio onaj glupavi šmekerski izraz koji svaki drugi momak nabacuje kada želi ipresionirati curu.
Xx: Upravu si znam. Poprilično si poznata Rose.
Posebno naglasi moje ime te se ja slatko nasmijem.
Shvatim da ja njegovo ime nemam pojma te nakrivim glavu.
>> Tvoje ime je...<<
Nasmijano odmakne glavom.
Xx: Jeson.
Ponovno nabacim onaj slatki osmjeh, te krenem laganim koracima da ga zaobilazim.
>> Drago mi je da sam te upoznala Jecob. Nadam se da ćemo se još par puta  družiti<<
Podigne glavu te mi namigne.
Jecob: I ja se tome nadam Rose .
Još jednom mu uputim maleni osmjeh te se okrenem ulazeći u učionicu.
Zaboga šta je to bilo Rose. Još nikako nisam tako na prvu sa nekim razgovarala.
Misliš muvala?
Zanemarim svoj glasić te se iznenadim kada mi se na licu pojavi maleni osmjeh. Izgleda da plavušan i nije toliko izgubljen slučaj koliko sam mislila. Ako je uvijek takav , mogu čak i reći da je i zanimljiv. Mislim šta bi me koštalo da se malo smuvamo??