Tajkun u mom gradu

Ljubomora

U glavi mi je roj pčela, ne, osećam se kao da sam u Guči... da to je bolji opis. Sabor trubača.

- Majk izlazi treba da krenemo na posao! – viknem i udarim u vrata od kupatila.

- Može li to malo tiše? – otvara vrata. Povraćao je dobar deo noći.

- Ne, hajde.

- A da dođem sutra?

- Ne, ako će ti biti lakše i meni zuji u glavi, osim toga u odeći sam od juče, nadam se da ne smrdim – onjušim samu sebe.

- Ne smrdim, ne moram da idem kući.

- Idem – zakolutao je očima.

Nakon deset minuta kasnimo samo dva sata na posao, ne skidam naočare jer su mi oči osetljive na svetlost.

Ulazim i vičem s vrata.

- Meri kafu! Duplu.

- Dušo imaš....

Zatanem jer je neko ispred mene ali ja ne podižem glavu.

- Odloži sve što imam u narednih sat vremena – zaobiđem ga.

- Gospodina Andersona – Meri završava.

Okrenem se i vidim da je to stvarno Šon.

- Imamo li sastanak? – spustim naočare na nos i pogledam u Meri.

- Ne ali gospodin insistira zbog problema...

- Sa ogradom – Šon se ubacuje.

- Jesi li ti to u odeći od juče? – pita me ljutito.

Ignorišem pitanje pa se okrenem ka Meri.

- Meri uputi gospodina Andersona ka odeljenju koje se bavi tim problemom. Ne zaboravi kafu, i pošalji i Majku – krenem ka kencelariji i otvorim vrata.

- Gospodine ne možete ući! – Meri je viknula i okrenula sam se, Šon je već ušao.

- Meri pozovi obezbeđenje. Odmah! – nisam sad u modu za Šona.

- Moramo da razgovaramo.

- Šone ja ne rešavam probleme po komšiluku.

- Šta se događa sa tobom? Izgledaš čudno.

Skinem naočare i pogledam ga.

- Napustite moju kancelariju gospodine Anderson.

Pustio je par koraka i stao tačno ispred mene.

- Neću. Gde si bila noćas? – Šon je bio ljut.

- Gospođice – prekida nas Klajd iz obezbeđenja.

- Klajde isprati gospodina – okrenem se i zaobiđem svoj sto.

- Ovaj razgovor nije završen – zapretio mi je.

- Gospodine... – Klejd ga hvata za ruku.

- Sam ću izaći, znam put – otrgnuo je ruku i izašao iz moje kancelarije.

- Meri gde je ta kafa? – viknem i uhvatim se za glavu da slučajno ne otpadne sa mojih ramena.

. . .

Bukvalno se vučem ceo dan, ni Majk nije bio bolji.

- Kako se osećaš?

- Dobro sam, hvala ti što si me vratila na posao.