Tragom čežnje

18

Budim se i shvatam da nije pored mene, srce mi zalupa od straha dok iskacem iz kreveta i ugledam ga u uglu sobe gde presvlaci majicu nakon sto je sam promenio zavoje

-" Vracaj se u krevet Rajane Holseme smjesta!"

Bijesno izusustim kad shvatim da je i dalje slab i stoji na nogama i ako je to djelovalo sinoc nemoguce.

-" Vratila si se kucu..."

Njegov glas je i dalje bio onaj jebeno sexy glas dok se ja uveliko crvenim jer se gledamo oci u oci.

-" Vratila sam se, vrati se u krevet"

-" Ovo je prvi put da mene cura zove u krevet"

-" Jak se pravi pred svojim idiotima, a ispred mene ne mozes da glumis! Lezi!"

Kazem naredjivacki, a on polako korak po korak legne u krevet. Blago svoju ruku zapetlja u moji kosi povlacevi me blize sebi spajajuci nase usne. Ne znam kako ali ovaj poljubac bio je nesto nevjerovatnije. Dug poljubac u kom on njezno dotice prvo jednu pa drugu usnu.

-" Plasio sam se da ovo necu uraditi i sad kad sam ziv moram"

Porsapuce kad oboje ostanemo bez vazduha.

-" Nadam se da si odmorila, jer te ja vise ne pustam"

-" Ocekivala sam da ces doci po mene"

Iskreno kazem i ako sada nije vrijeme za ovakav razgovor.

-" a zapravo nijesam dobila ni poruku"

Nijesam skrivala koliko mi je zapravo krivo zbog zoga.

-" Rekla si da ti treba odmor...Uradio sam sve da ne odem po tebe i na ledjima te ne dovedem kuci. Da nijesi dosla,svakako bih dosao tamo. Lovren me je odvracao i umalo da se useli dok se me vratis"

Nasmije me ovo, dok ruku spaja sa mojom.

-" Vise nikad, ali nikad necu pustiti da odes dalje od mene. Ti si moj zivot"

Ovaj magicam trenutak pokvari Lovren koji udje u sobu i zatekne nas tako spojene.

-" Golubovi, ja se izvinjavam... Mislio sam da spavate. Kako si covece!?"

-" Dobro sam"
Ne pusta i dalje moju ruku.

-" Reci cu ovo pa nek ide zivot. Vas dvoje ste najludji par koji znam! Juce je drzalo nas 10 da ne pojuri ka tebi. Zovite u istoj kuci! Ja da sam sa Mariom bio u istoj kuci ne bi imalo jedno dijete nego vrtic. Pod hitno vam treba dug razgovor"

Kaze kao najlogicnije rjesenje.

-" Kad se oporavim imacemo vremena"

Klimnem glavom, jos nisam spremna da pominjem sta se desilo pre nedelju dana izmedju nas.
(****)

《RAJANOVA PERSPEKRIVA》

Nisam hteo da pominjem da je ova rana najmanje bolna od svih koje imam, a oporavak je bio brzi nego ikad jer posle toliko godina mirno sam spavao par noci za redom dok je ona odlazila od mene samo na par minuta. Nijesam pominjao nista u vezi nas i vidim da joj je to palo malo teze. Stojimo u mjestu ne znajuci sta dalje. Svjestam sam da cu morati da sa njom rijesim mnoga pitanja

-"Stigla sam"

Cujem njem glas, a cim me primjeti sa koferima u rukama uplasemo me pogleda.

-" Vodim te na par dana... dok ne krenes sa treninzima kod novog profesora"

Ovo naglasim jer sam onog Martima eliminisao

-" To je iznenadjenje..."

Lovren je osposobio vikendicu pored plaze Sjevernog mora.. Daleko od svijeta i ljudi. Treba mi to pod hitno sada kad konacno rana ne boli. Zelim da sve sredimo izmedju nas i to polako. Nijesam vozio dugo svega par sati kako bi se izgubili dalje od ljudi

-" u Amsterdamu postoji ovako nesto?"

U nevjerici odusevljeno gleda oko sebe potom u malu vikendicu. Vreme je da se krene u akciju, zato necujno pridjem iza nje i uhvatim je njezno oko struka zakuvacajuci njena ledja tik uz sebe

-"Jesi spremna da pobjegnes od ljudi sa mnom?"

Tiho prosapucem na njeno uvo ostavljajuci sitan poljubac koji je natera da podrhti. Ovo me za pocetak zadovolji dok ona naslanja glavu na moje rame.

-" Ne zelim da ikad idemo odavde"

Blago ostavljam poljubac na njenim usnama, ne zelim prvi dan da bilo sta pominjem tako je ostavim zbunjenu jer svih dana mog oporavka pravio sam se kao da medju nama nema nista.

-" Hocemo li unutra?"

Njeno klimanje glavom je potvrdan odgovor, a ja kad udje unutra osmjeh rasirim od uva do uva.

-" Coveceee.."
Kaze kroz izdah.
Mala kuhinjica,malo kuparilo i sobica prelepo uredjeni me privuku njenu paznju kao sto privuce velika kada iza koje se nalazi zatamljeno staklo. Ovako dok ne otopli moci ce da uziva u pogledu ma more u toploj vikendici i vodi.

-" Sjutra da je isprobamo"

Veselo kaze na sta ja pristanem. Tek sad se osjecam zivim kad konacno odlucim da ostavim strah po strani i da joj kazem sve. Pa cu je stititi dok sam ziv od svih.

-" Hvala ti na ovome"

-" Zagrijacu veceru. U frizideru je Samamta spremila hranu za par dana i kupio je Lovren sve sto volis pa cak i tonu slatkisa"

⭐⭐⭐
Malo iznenadjenje za sve koji citaju ovu knjigu od 5 nastavaka ❤ Uzivajte