Past will come for you(Neymar Jr FF)

7. dio

-pjesma:Mr.Black;što te sad nema?

~Tako bih da te ljubim,jer jako trebaš mi.~Mr.Black

Christina's p.o.v

Ležim skroz gola,kraj Neymara u krevetu.Pokriveni smo poplonom i jako zadihani.Mislim da mi je ovo bila najburnija noć ikada!

"Ney..."krenula sam nešto govoriti dragajući ga po obrazu.

"Reci ljubavi"

"Ney tako sam sretna jer smo opet zajedno,nakon svih ovih godina.."

"Ne...nismo zajedno Christina.Ovo je samo plod tvoje mašte,tvoj san"

"A-ali kako?Sve se čini tako stvarno...ti si tu,ljubiš me...kako je moguće da je ovo san?"

"Zbog jačine tvoje želje...ali ako hoćeš,dođi idući tjedan u BArcelonu.Potraži me..i biti ćemo opet zajedno."

Puf!Naglo sam se digla u sjedeći položaj.Dok su mi suze klizile niz obraze...razmišljala sam dal' da zavrištim ili ne.Ja..ja ovo više ne mogu podnijeti!Jednostavno je previše za mene.On mi previše nedostaje i sve je tako teško bez njega.

"Huh san...samo glupi san!"viknula sam i bacila jastuk prema stoliću na kojoj je bila vaza.Vaza je pala na pod i razbila se na tisuće komadića...postala je baš kao i moje srce.

''Što je bilo?''uletjela je teta sva uplašena u sobu.

''Vaza se razbila...''hladno sam odgovorila.

Teta me samo tužno promatrala...u ovom trenutku me užasno nervira.

''Što buljiš??Kao da se ti nikada nisi ovako osjećala!''viknula sam te izjurila iz sobe.Inače se ne bi ovako ponašala,ali neka me razumiju više!Totalno sam izgubljena...tužna,depresivna i još tisuću toga.

''Kuda ćeš?''upitao me Mike-''Ajde mi pomozi sa zadaćom''

''Ne sada Mike!Vidiš da mi nije dobro''viknula sam obuvajući tenisice te sam istrčala van.Moram nekuda ići...samo ne znam kuda.Gdje mogu biti sama sa sobom?Pošto vidim da očito ne mogu imati nimalo privatnosti u svojoj sobi.

Jotace's p.o.v

Ona je živa...Christina je živa,voli ga još uvijek,a on ne zna ništa.Moram ovo nekako popraviti...ali kako?Da nazovem Neymara i sve mu kažem?Mislim da bi to bila pametna ideja.Izvadio sam mobitel te ga nazvao.

'Halo'

'E Neymar,moram ti nešto reći vezano sa Christinu...'

'Što to?'

'Ona..ona je živa'

'Hahahah dobra ti fora za podić raspoloženje,i možda da sa, glup povjerovao bih ti..ali ovako ne.Zar misliš da sam ja glup???'

'Neymar govorim ti istinu!'

'Ma daj molim te Jotace...ne izmišljaj'

'Neymar stv..'

'Jotace ajde bok.Moram ići paziti Davija'

rekao je te prekinuo.Krasno...ne vjeruje mi.Pa zar sam ga ikada slagao ili ga izdao??Nisam,i zašto mi sada ne vjeruje?Zašto on očito želi patiti?

Moram ih nekako spojiti,ali kako?Možda mi može pomoći ona..ona Manuela.Samo,problem je što ne znam njen broj niti gdje živi.Pa...nekako ću doći do nje,ali prije svega moram nešto pojesti,gladan sam.

Krenuo sam u grad u neki sandwich bar.Nadam se da imaju dobre i jeftine sendviče,ipak nemam baš puno novaca jer sam ih sve potrošio na ovo putovanje u London.Kada sam ušao unutra na moju sreću unutra je bila Manuela,sa nekim likom.Koje sam ja sreće danas...