Past will come for you(Neymar Jr FF)

8. dio

~jer sve što prođe,sve što jednom prođe kao po kazni uvek vraća se.A kad se vrati jednom kad se vrati,to će da prođe i opet sećaš se...jer svakog si jutra bolje nego sutra,a svaka noć je uvek presudna.Jer hiljadu ti stepenika treba do vrha..a jedan jedini do dna.~S.Matić❤❤

Christina's p.o.v

"Avionska karta za Barcelonu?!"

"Da Chris...nije li to savršen poklon za tebe?"nasmiješeno me pitala Manuela.

"Huh...oprosti Manuela,ili Jotace..tko god da ju je kupio.Hah..ali ja ne mislim ići u Barcelonu..."

"Ja sam ju kupila...i da,ideš Chris.."

"Manuela,znam koliko su te avionske karte skupe,pogotovo za Barcelonu,ali ja ne mislim ići u Barcelonu.."

"O da misliš Chris.Nisam ja bezveze kupovala kartu za 320£…tako da ideš.Htjela ti to ili ne."

Ahh,stvarno mi se ne da rano ujutro svađati sa njom.

"Marc..ajde joj molim te reci...tebe jedino sluša."obratila sam se Marcu koji je stajao kraj ulaznih vrata.

"Sorry Christina..pokušao sam ju uvjeriti,ali je tvrdoglava kao orah."

Samo sam duboko udahnula i izdahnula.

"Stvarno nećeš popustiti sve dok me ne otjeraš u Barcelonu?"pomalo živčano sam pitala.

"Znaš me...moraš ići kod njega,moraš se smijati..ponovno.Ti i sama znaš da ja želim sve najbolje za tebe.."rekla je.

"Da znam....huh,kada je let?"

"Stvarno?Ići ćeš u Barcelonu?!"uzbuđeno je pitala.

"Preostaje li mi išta drugo?Mislim znam da se mogu svađati sa tobom,ali to mi se ne da..pogotovo ne ovako rano ujutro."

"Pa da...u pravu si.Ne preostaje ti ništa drugo osim toga da ideš u Barcelonu."nasmiješeno je rekla.

"Onda?!Kada je let?!"

"Aha,let je sutra,u 08:00h ujutro."

"Heh krasno...nisi mi mogla prije to reći?Sada ću sve morati na brzinu..."progunđala sam.

"A oprosti...samo sam htjela da ti to ispadne super iznenađenje za rođendan...ali nisam mislila da je ponedjeljak odmah idući dan..."

"Ma u redu..nego možete li izaći iz moje sobe da se mogu obući?"upitala sam.

"Da naravno...iskreno Marc,Jotace i ja moramo ići nekuda.Tebi još jedno iznenađenje pripremiti"namignula mi je a ja sam samo preokrenula očima-"ali ovo iznenađenje će biti ugodno Chris.Obećajem.."

"Da da u redu...samo idi.."promrmljala sam.

Manuela,Marc i Jotace su izašli iz sobe i naravno zaboravili zatvoriti vrata.

"Rođeni u čamcu..."progunđala sam zatvorivši vrata.Krenula sam prema svojem velikom ormaru.Ovdje,u Londonu obično žive bogataši.A moja teta i tetak su jedni od njih.Tako da imaju ogromnu kuću,sa stvarno velikim ormarima.Za početak ću se samo obući a onda malo poslije spremiti kofere.Priznajem...nedostajat će mi ovo mjesto.Nedostajat će mi teta Ann i tetak Philip.A nedostajat će mi i mala slatkica zvana Ariana,i mali klinjo zvani Mike.Ali ja ga od milja zovem Mikey,iako on to mrzi.

Obukla sam crnu majicu dugih rukava a na to bijelu majicu  kratkih rukava.Istina je da volim istraživati i kombinirati odjeću.Što ću...takva sam kakva sam.Takvu me Neymar i zavoljeo..i nikada ama baš nikada mi nije dao da se promijenim.Sada se pitam kako sam mogla tako brzo dozvoliti da me nagovore na putovanje,trebala sam ih ostaviti da me još malo mole.No pretpostavljam da sam se brzo dala nagovoriti na putovanje u Barcelonu zato što jedan dio mene želi otići tamo...želi ga zagrliti,poljubiti...oteti ga od one krave Brune.I tko zna što još ne.Jednostavno...želim ga.Opet.I on mi užasno nedostaje.To je valjda razlog zbog kojeg su me stvarno brzo nagovorili na to putovanje.