Plasila sam se i zato sam tiho pricala, ona hrabra devojka od malo pre sto je vikala na njega je nestala. Gledala sam ga u oci i imala osecaj da to nije Viktor, kao da je dosao neko drugi, osecala sam se kao da gledam zveri u oci mada on nije bio daleko od toga. Bio je zver, zver koja na silu drzi mladu devojku, zver koja mi je uzela volju za zivotom i uz koju samo mogu da patim. Stavio je obe ruke na moje lice i podigao mi pogled. Moje oci su bile pune suza koje je on brisao. Viktor- "Ti budis ovu zver u meni Mia, tvoja tvrdoglavost to radi." U njegovim ocima sam mogla videti istinu. I sada ponovo kao da je ovo bila neka treca osoba. U ovim ocima, dok ih gledam osecala sam se spokojno. Viktor- "Molim te nemoj,ne zelim da te povredujem."