Lista želja gde mi ne postojimo

12.

Onaj stranac u busu mi je vratio sećanja na Kaspera. Osećaj krivice me izjeda. Mnogo. Mogla sam samo da nastavim dalje. Aliii ne ja hoću prokleto da se osvetim momku kojeg nisam ni poznavala. Sve do sad. Ljutnja me je preuzela, zbog gubitka najbolje prijateljice. A sada se pitam da li je sve ovo bila farsa.
-Dobar dan teta Milena.
-Zdravo dušo. Kako si?
-Imala sam i boljih dana. Vi?
-Uvek može i gore. Hajde vreme je da otvorimo onu kutiju.
Sadržaj te kutije me plaši. Jednostavno nikada ne znaš šta može biti u njoj.
Ušle smo Tanjinu sobu. Barem je bila. Soba je bila prazna. Sve su izbacili zato što planiraju da je prodaju. Jedan deo zida je bio razbijen. Na jednom stočiću na rasklapanje bila je kutija crne boje.
-Jel to da kutija? Upitala sam prilično tiho.
-Da, to je ta kutija.
Približile smo se stolu i polako sam otvorila kutiju. Prsti su mi se zgrčili dok sam je otvarala kutiju.
Ček šta? Ovo su pisma? Ima ih dosta. I sva su poslata od strane jedne osobe. Luka Savić. Ko je to?
-Pa dušo uzmi ih. Nemam srca da ih čitam. Tužno je rekla teta Milena.
-Javiću Vam ako je nešto bitno. Do viđenja.
-Zbogom Nina. Srećno u daljem životu.
-Hvala teta Milena. Takođe.
I tu smo se rastale. Krenula sam kući.
°Kasper°
Šta li radi tako dugo u kući koju želim da kupim. Zaradio sam dosta para. Crtao sam par inženjerski radova i dobro zaradio.
E a sad čekam da ona odluči da izađe iz kuće. Čoveče neko bi pomislio da sam neki manijak ne daj Bože.
Vrata kuće se napokon otvaraju. I ona polako izlazi. Na sebi ima prelepu plavu rolku i farmerice. Kosu je pustila da joj pada u valovima. Želim da je pomirišem. Da osetim taj miris vanile. Da uplovim njega.
Pozdravila se sa ženom i krenula kući. Odlučio sam da je pustim na miru. Bar neko vreme. I posle jedno 15 minuta sam otišao do te žene. Imali smo zakazano u 15.30. I kupio sam kuću.
°Nina°
Malopre dok sam se rastajala sa teta Milenom imala sam čudan osećaj da me neko prati pogledom. Ali kako sam se odaljila od kuće bilo je sve manje neprijatno.
Uzimala sam pismo po pismo i stavljala na sto. Naravno sva su bila otvorena. I na samom dnu našla sam pismo napisano Tanjinim rukopisom. Nije poslala ovo? Njega ću na kraju pročitati.
I tako sam počela sa čitanjem pisama.
3. Decembar 2016
Draga Tanjice
Iskreno ovo je baš baš čudan način dopisivanja. Ali ako te ovo čini srećnom znaj da sam i ja srećan.
Jedva čekam opet da te vidim. Nedostaješ mi jako. Ne mogu da te gledam sa onom propali on u naručju.
Zamišljam da si tako u mom zagrljaju.
Poljubac ti iz daleka šaljem ja i jedva čekam da budeš moja žena.
TVOJ LUKA!
Okej ovo je bilo malo čudno. Ali još čudnije je to što je pomenuo nekog drugog. Ček ček ček pa to je Kasper!
Ne mogu da verujem. Ona je varala Kaspera a ne on nju. Nije mi dobro. Povredila sam ga bez ikakvog razloga.
Pročitala sam ostala pisma. I u njima je pisalo kako mu nedostaju njihovi zagrljaji, njeni poljupci i zašto je ovo neko pisao čoveče. Nedostaje mu njeno streljanje njegovog imena.
Zašto Tanja? Mogla je jednostavno da raskine sa Kasperom. Zašto je pobogu sve slagala. Mene je lagala. Gledala me je u oči i lagala.
I na kraju je ostalo samo ono pismo.
Napisano je samo nedelju dana pre nesreće.
25. Juna 2017
Hej znam da nećeš više, pa nećeš više nikad pričati sa mnom. Ovo pismo ne planiram ti poslati. Uradila sam nešto loše. Znam. Ubila sam našu bebu. Ponekad se pitam da li bi sve bilo drugačije da te nikada nisam upoznala. Ali sudbina je to? Zar ne?
Pošto nikada nećeš primiti ovo pismo želim nešto da ti priznam. Zla sam. Jako. Odlučila sam da lažem u dnevniku. Da me je Kasper prevario što on nije. Želim da izgleda kao da je on slomio moje srce. Juče sam ga ostavila. Nisam rekla ni ćao, ni zbogom. Nisam rekla ništa. Briga me ako ga boli nije to moj problem. U dnevniku piše njegovo ime a u stvari to je tvoje. Iskreno ne znam zašto sam postala ovakva kakva sam sad. Ponekad pomislim da sam mogla i bolje. Ali šta ćeš, život.
Tvoja Tanja i pa evo slike sa ultrazvuka pre nego sam abortirala.
Nikada ne poslati!
Ček ček ček ona je bila trudna?
A ja to kao njena najbolja drugarica nisam znala???
Ček ček ček ček. Kasper? Šta ću sad?
Moram nekako da mu javim.
Moram, moram, moram.
Ali ne mogu tek tako d aga pozovem na telefon. Pozvaću Janju da!
-Hej Nina zdravo. Javila se.
-Zdravo Janja kako si? Kako beba?
-Sjajno smo hvala na pitanju. Zadnjica raste i doktori su rekli da uskoro treba zubići da nam krenu.
-Baš mi je drago zbog vas dve. Nego gde je Kasper?
-Zašto te sada posle godinu dana zanima Kasper?
-Duga je priča. Ali da li mogu sutra da dođem kod tebe?
-Naravno. Uvek si dobro došla u ovaj dom.
-Hvala jedva čekam da te opet vidim opet.
-I ja tebe.
I tako sam prekinula poziv. Nadam se da ću sutra videti Kaspera. Nedostaje mi. A ona osveta zbog Tanje koja i nije bila pravi prijatelj, pa ne postoji više. Samo ne želim opet da ga povredim. Njega i njegovi srce.
_______
"malo" duži nastavak.
Ostavite mišljenje 😘
Napokon preživeh i ovaj dan.
Nadam se da ću napisati još neki deo večeras da ima za sutra 😂