Lista želja gde mi ne postojimo

15.

°Kasper°
Prošlo je toliko godina. Toliko godina od kad je došla i sve priznala. Nisam bio pri sebi tada. Još osećam krivicu zbog svake izgovorene reči. Zbog svake njene prolivene suze.
Izabrao sam taj put gde neću imati ženu. Posle nje svaka mi se zgadila. Sem moje sestre i sestričine. Njih dve su jedine žene na ovom svetu koje ću voleti.
Postao sam drugačiji. To sam sam uvideo. Ponekad stanem ispred ogledala i razmišljam se. Šta sam sve mogao da uradim sa njom. Mogli smo da imamo dece. Maštao sam o našem detetu koje ona drži u svom naručju.
Ali šta ću. Ona je izabrala taj put. A ja? Pa ja sam postao najtraženiji arhitekta a i neženja u celoj državi.
Imam dosta para. Trudio sam se za sve u životu. Nisam posustao ni jedno.
Danas u kancelariji sam osetio bes a osetio sam i one leptiriće kada je ona devojka predstavila. Nina. Nešto mi je bilo poznato u njoj. Oči. Oči odaju sve, kad si tužan, kad si srećan, kad si zaljubljen. A njene oči su odavale da me možda od nekud i zna.
Preterao sam. Nacrti su bili savršeni. Bez greške. Bez mrlje. Savršeni.
Očekivao sam da će ona skočiti i poludeti na moje reči. Očekivao sam moju Ninu.
Ali ova je samo poginula glavu i izvinila se. Moja Nina. Ne nije moja više. Ona, ona nikada ne bi poginula glavu, nikada ne bi rekla izvinite ako zna da je sve savršeno. Ova žena je neka druga Nina.
°Nina°
Posle mog priznanja Janji i Kasperu, otišla sam u drugi grad. Tamo s završila fakultet i počela da radim. Neću da se hvalim ali svi su žele da radim u njihovoj firmi.
Počela sam sa radom pre godinu dana. I uspela sam vala. Šetam među najbolje arhitekte. Crtam bez i jedne greške. Ali kada neko veći od mene ima nešto da kaže u vezi mog rada. Jednostavno se skupim i izvinim se a kriva nisam. Izgubila sam samopouzdanja onog dana. Nisam ista.
Ceo vikend sam radila na projektu. Morala sam da sve podatke od početka prenesem na papir. Nisam jela niti spavala. Jednostavno sam pokušavala da završim što bolje.
Opet glupi alarm. Ovaj put sam ga navila mnogo ranije. Polako sam stigla i da se okupam i da doručkujem. Nigde nisam žurila. Obukla sam crne uske pantalone i crvenu košulju. Crne štikle i standardno sam se našminkala. Kosu sam skupila u spušten rep.
Vreme je da krenem.
Svratila sam do Starbucksa i kupila sam dve kafe. Za mene i za Maju.
Nastavila sam ka zgradi.
-Dobro jutro Marko.
-Dobro jutro Nina. Kako si?
-Sjajno, pred nama je sjajan dan. Kako su tvoja deca?
-Rastu kako će da budu. Milo se nasmejao.
-Nemoj ništa da ti pokvari ovako lep dan.
-Takođe Nina, takođe.
Ušla sam u lift i došla do moje kancelarije. U njoj je bila Maja.
-Hej Majo. Kako je bilo juče sa Vukom? Evo kafe.
-Hvala Nina. Bilo je sjajno. Mogu nešto da te pitam.
-Samo izvoli. Počela sam da pijem kafu.
-Hoćeš da mi budeš... Popi kafu prvo. Popila sam kafu i ona je nastavila.
-Hoćeš da mu budeš kuma na venčanju?
-Zaprosio te je? Upitala sam lažno. Naravno da sam znala šta će da se desi.
-Znala si! Optužila me je.
-Hej morala sam da pomognem Vuku. I da hoću. Biću tvoja kuma.
Snažno me je zagrlila ali se zaledila odjednom.
-Hej šta je bilo?
-Dobro jutro gospođice Majo, gospođice Nina. Javio se glas iza nas dve. To je bio novi šef. Nije reko ni ime tako da ga zovemo Umišljenko.
-Dobro jutro, šefe.
-Dobro jutro, gospodine.
-Nina u roku od 5 minuta želim da te vidim u mojoj kancelarije.
-Naravno, gospodine.
Otišao je.
-Šta misliš šta će se želi?
-Ne znam stvarno. Ali znam ako mi da otkaz, ima jedno 10 kompanija koje su mi slale ugovor ove nedelje.
-Blago tebi. Ajde idem ja. Kumo
-Ajde ćao. Kumo.
Ostavila sam kafu na stolu i tačno je prošlo 4 minuta. Krenula sam ka njegovoj kancelariji.
5 minuta. Kucam.
-Uđi. Baš na vreme. Izgleda ti je baš stalo do ovog posla?
-Jeste gospodine.
-Sedi. Pokazao je rukom na stolicu preko puta njegovog stola.
-Ovako. Jesi počela sa crtanjem?  Moram da pitam i ako sumnjam da si i zarezala olovku.
-Koristim tehničke olovke. I ostali su mi samo detalji.
-Stvarno? Tako brzo a?
-Gospodine...
-Kas. Ime mi je Kas.
-Gospodine Kas biću iskrena sa Vama. Bila sam najbolji student na fakultetu. Crtanje bez i male mane. Šta je bio problem sa nacrtima?
-Nije mi se svidelo. To je to.
-Uredu. Da li mogu da idem.
-Da naravno, slobodna si.
Izašla sam. Kakav kreten!!!!!
Nije mu se svidelo? A neće Nina ovako više. Nije tu se svidelo? A šta bi mu se svidelo? Čiča Gliša?
-Dobro jutro koleginice. Čula sam Jovana iza sebe.
-O Jovane dobro jutro. Kako si?
-Pitao sam se da li želite na večeru sa mnom?
-To bi bilo jako divno Jovane. Ali moram da radim. Treba da završim projekat do kraja nedelje.
-Onda neki drugi put?
-Videćemo.
Ušla sam u moju kancelariju i sela ta sto. Pregledala sam crteže koje treba da nacrtam. Konstruišem tačnije. I a ih oko 20 i sve za godinu dana. Mislim da ću uspeti. Moram i terene da obiđem.
Biće ovo jako naporno.
________
Nadam se da vam se sviđa 🥺❤️