Lista želja gde mi ne postojimo

16.

Jao što sam umorna. Ceo dan sam na prokletom terenu. Nemam vremena za odmor. Danju na terenu noću ukrašavam nacrt. Dobra stvar je to što sam ga završila sinoć.
Sutra je petak i planiram da ga predam. Ako mu se i ovaj ne svidi nek se tera u tri pm.
Mrva umorna sam ušla u stan i otuširala sam se na brzaka. Nisam ni jela samo sam se bacila u krevet i zaspala. Te noći sam sanjala njega Kaspera.
Zzz-zzz
I eto ga alarm. Kako jedno jutro da ne prođe bez njega.
Nisam se osećala dobro. U opšte. Pokušala sam da ustanem ali nisam mogla. Izgleda sam se baš premorila ovih dana kada moje telo neće da me sluša?
Pokušala sam opet i opet i ništa nije uspelo.
Uzela sam telefon i to jedva i pozvala sam Maja.
-Hej Maja.
-Hej Nina. Spremna za novi dan.

-Ne osećam se najbolje. Jel možeš da dođeš po nacrte i da odneseš gospodinu Kasu..
-Hej naravno. Dolazim za 10 minuta.
-Imaš ključ?
-Naravno.
Posle 10 minuta sam čula otključavanje vrata. A onda se Maja pojavila na vratima.
-Pa ti si još u krevetu?
-Ne mogu da ustanem. Sve me boli. A mislim da imam i blagu temperaturu.
-Ništa ne brini sad ću ti skuvati supicu.
-Nemoj zakasnićeš na posao.
-Nema veze. Imam opravdanje. Tebe.
-Treba da odneseš nacrte.
-Jao da. Ajde ja ću ih odneti pa ću se vratiti.
-Nema potrebe...
-Uzela sam nacrte. Odo.
-Jao šta ću sad.
Sedela sam na krevetu i polako uspevala da stanem na noge. Sve me živo boli. Dogegala sam se do kuhinje i stavila supu da se kuva. Uzela sam i toplomer temperatura je 37,8 ništa strašno. Pojela sam supu i tanjir stvarima u mašinu za sudove.
Zatim sam otišla u krevet i opet legla da spavam. Posle ću da pozovem Maju.
°Kasper°
-I šta ja da radim sa tim?
-Gospodine Nina nije bila u stanju da donese nacrte pa je zamolila mene.
Dala mi je nacrte.
-Ona radi ovde! Šta je bitnije od toga?
-Opet ću nije bila u mogućnosti.
-ZAŠTO? Razdrao sam se. Šta mi je bre sad?
Poskočila je od straha.
-Šta joj je? Pitate se? Natrpali ste je poslom kao da je jedini radnik u ovoj firmi gospodine Kas. Njeno telo je postalo mlitavo danas. Od umora. Ujutru je u kancelariji sređuje papire, popodne provodi na terenu mereći dimenzije. Noću crta! Kako da izdrži?
Ćutao sam nisam znaš šta da kažem.
-Danas uzimam slobodan dan. Ne može sama da se brine o sebi ovakva.
-Dobro onda. Dajte mi njenu adresu.
-Zašto?
-Pa ja sam kriv za njeno stanje. Poslaću neko voće.
Dala mi je adresu. I izašla.
Da nisam preterao sa njom? Zašto sam preterao to znam. To je Nina. Moja.. Ne nije ona odavno moja. Ali bila je. To je Nina. I zbog mene nije dobro. Svaka mi čast.
°Nina°
Naspavala sam se vala. I osećam se mnogo bolje.
Pogledala sam kroz prozor. Već je pao mrak?
-Hej ustala si. To je bila Mija.
-Jesi predala?
-Jesam ne brini. Hajde da jedeš.
A onda sam videla korpu sa voćem.
-Zašto si se trošila Majo?
-Nisam ja. Šef je poslao voće.
-Morala si sve da mu ispričaš?
-Beži bre samo što nije skočio na mene što te nema. A onda sam mu očitala bukvicu i smirio se. Shvatio šta je zasrao i dao ti slobodno i u ponedeljak ako ti ne bude dobro.
-Sad mi je lakše.
-Ajde manje priče više puna usta mojom prelepom hranom.
I tako sam počela da jedem neku Majinu čorbicu. A u sebi sam mislila.
On se zabrinuo za mene. I Kasper je bio zabrinut za mene onog dana kad sam se onesvestila u kupatilu. Bio je zabrinut.