Lista želja gde mi ne postojimo

1.

Danas imam nastavu u 9h. Razgovarala sam sa mamom i tatom. Pošto je fakultet u drugom gradu ne viđamo se često. Oni ne znaju ništa o planu. Da znaju verovatno bi pokušali da me zaustave. Nikada ne bi želeli ćerku koja želi da se osvetu momku kojeg nikada nije upoznala.

Kad smo kod njega nikada neću da saznam zašto mi Tanja nije rekla ništa o njima dvoma.

Snuždila sam se na pomisao nje. Setila sam se njenog osmeha, red belih pravih zuba. Njene plave duge kose i plavih očiju. Njenog slobodnog duha. Jednostavno mi je i dan danas teško da je pustim.

Pogledala sam na sat bilo je 8.30.

Dobro imam još 30 minuta bolje da krenem.

-Hej Nina.

-Hej Tomase šta ima?

-Ma ništa pošao sam na predavanje.

-Hoćeš da idemo zajedno?

-Što da ne. Hajde da ne zakasnimo.

Tomas je moj prijatelj još od pre Tanjine nesreće. Bio je uz mene sve ovo vreme. Idemo na isti fakultet. Za arhitekte. Ni on ne zna za Kaspera. Ne zna niko bolje reći.

-Tomase zašto me one devojke gledaju kao da sam im ubila pola porodice?

-Ne znam. Možda zato što si sa najzgodnijim dečko na svetu a i šire?

-Stvarno?? Gde je on? Počela sam da se okrećem.

-Nina mrzim te!

-Što bre?

-Ja sam najlepši ovde!

-A i ne vidi se baš. Slegnula sam ramenima.

-Mrzim te!

-I ja tebe volim. Poslala sam mu poljubac.

Ušli smo u zgradu. Imamo različita predavanje tako da smo se razdvajali.

Imam još 15 minuta.

Ušla sam u salu. Samo je jedna osoba bila tamo. I to Kasper.

Ovo je i bolje no što sam mislila.

Sela sam mesto ispred njega. Počela sam vaditi stvari iz torbe. Kad sam osetila meke prste na mom ramenu. Polako sam se okrenula. I po prvi put čula njegov dubok glas.

-Izvini da li možda imaš olovku viška. Pitao je.

-Da naravno izvoli. Pružila sam mu olovku.

-Hvala ti puno. Spasila si me.

-Nije to ništa. Jedva čekam da žališ što si mi se ikada obratio. Naravno to sam rekla u sebi.

Sala se za tren napunila. A zatim je ušao i profesor.

-Dobar dan kolege. Nadam se da ste svi tu ali moram da prozivam. Nasmejao se.

-Milena Radić?

-Tu sam profesore. Javila se.

-Klara Marli?

-Tu sam.

-Nina Klor?

-Tu sam. Javila sam se.

-Kristofer Njut?

-Tu.

-Kasper Hol?

-Tu sam. Opet sam čula njegov glas. Počeo je da mi se gadi.

Još malo je nabrajao.

-Ovako da počnemo. Prvo imate jedan grupni projekat. Tačnije u grupi po dva učenika. Sada ću reći ko je sa kim. Ovaj projekat će jako uticati na vašu ocenu. Parovi su.

Klara i Kristofer, Mike i Milena... I tako je nabrajao dok nije došao do mog imena.

-Nina i Kasper. To je to sada ću vam objasniti šta tačno treba da radite. Izvadićete papiriće iz mog šešira i na njima vam pišu zadaci koje treba da uradite. Imate 3. meseca da završite zadatak. Ko ne preda na vreme pada ispit. Hajde sad ko će prvi da izvadi zadatak.

-Mi ćemo. Javi se Kasper.

-Uredu kolega i koleginice priđite. Koleginice izaberite papir.

-Dame imaju prednost. Rekao je Kasper i šmekerski mi se nasmešio.

-Uredu. Samo sam spustila ruku u onaj šešir i izvukla papirić.

-Šta smo dobili Nina?

-Čekaj nisam još otvorila. Piše: Konstruisati krovnu baštu?

-Samo to?

-Da kolega samo to. Ali nemojte ni jedan zadatak olako shvatiti. Ništa nije tako lako kao što izgledati.

O da zaboravio sam da vam kažem. Ne samo da morate da konstruišete morate i da napravite. Kolege Nina i Kasper su dobili krovnu baštu. Oni je moraju i zasaditi.

Počelo je negodovanje.

-De de neće niko da dobije da sagradi zgradu. Ajde vas dvoje ste slobodni. Ako vam nešto nije jasno ovde sam svaki dan od 9h do 15h.

-Do viđenja profesore.

-Ajde ćao kolege.

Izašli smo iz sale.

-Pa kad možemo da radimo projekat i gde?

-Znaš gde je kafić Red Queen?

-Da.

-E onda možemo tu da crtamo.

-Zašto ne možemo kod tebe ili kod mene?

-Jao baš se pitam zašto ne možemo. Sigurnija sam u javnosti hvala.

-Dobro imaš pravo. Na kojoj zgradi ćemo raditi baštu? Koja zgrada je naša žrtva?

-Ja živim u zgradi ali moram da pitam kuće paziteljku da li smemo da preuredimo krov.

-Dobro onda. Ja moram da idem. Daj mi broj da mogu nekako da te dobijem.

Dala sam mu broj telefona. I tu smo se rastali. Ovo će biti lakše no što sam mislila.

______
I evo prvog dela.
Ostavite mišljenje 😉❤️