Lista želja gde mi ne postojimo

Epilog

-Rekla sam ti da ti ne ide tu Kaspere!
-A gde da stavim?
-Tamo pored kamina. Sa desne strane.
-Pa tako odmah kaži. Ja se ovde mlatim pola sat gde da stavim.
Dok je Kasper premeštao policu. Ja sam naređivala. Uf kako je lep život jedne trudnice. Ne nisam ostala trudna od one večeri.
Venčali smo se pre godinu dana. Venčanje je bilo malo ali lepo. Samo bliža porodica i prijatelji.
Trudna sam već šest meseci. Nosim devojčicu i kada je Kasper saznao hteo je da pukne od sreće.
Nismo se još odlučili za ime devojčice ali nadam se da će biti lepo.
-Nina hajde idi da jedeš.
-Da znaš da hoću baš sam gladna. Hoćeš i ti?
-Krastavčiće i senf? Neka hvala.
-Sam si kriv. Ne znaš šta propuštaš.
-Preskočiću, nek moje dve lepotice ručkaju. Poljubio me je.
-Eh da ti znaš koliko je meni teško. Lažno sam zapomagala.
-Ajde nemoj da mi budeš takva. Ja te volim kakva god da jesi.
-TI moraš da me voliš. Pa nosim ti ćerku.
Odjednom se spustio na kolena i zagrlio mi je stomak.
I šapnuo.
-Vidiš ti dušice tatina. Ja tebe ima mnogo da volim. Više nego mamu. Tad je poljubio moj stomak i u tom trenutku se beba pomerila.
-Nina jesi to osetila?
-Na ne nisam. Osećam kako se okreće kako udara nogicama u stomak.
-Jedva čekam da je držim u rukama.
-I ja.
-Volim te.
-I ja tebe volim ludice moja.

_________
IIIII kraj.
Nadam se da ste uživali u priči. 😘
Hvala što ste čitali ❤️