Nikada neću naučiti na svojim greškama. Uvek želim nešto što ne smem imati.
Amela je ušla u moj život iznenada. Govorio sam sebi da se ništa ne sme dogoditi između nas. Ona je ćerka mog najboljeg prijatelja i takođe je dosta mlađa od mene. Kada je...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Sedim u uglu sobe i pogled ne pomeram sa Leona i Pavela. Oni imaju to neko prijateljstvo koje je neponovljivo i istinito. Nešto što se ne može lažirati, nešto što zarasta srcu i oseća se porodicom. Samo... U Leonovim očima vidim tugu i vidim kako ga izjeda to što ga u oči mora lagati i kriti ovu našu ljubav. Pitam se... Kako bi Pavel reagovao da sazna?
Podržao bi?
Oterao ga?
Ubio ga?
Ne znam i takođe ne želim da znam. Nešto tako zabranjeno se po prvi put u mom životu oseća ispravnim.
Posle njihove duge priče, odlučim da noć provedem u svojoj staroj sobi i time ne odlazim u svoj stan, makar na neko vreme. Ne zbog toga što se osećam lepše u Pavelovom društvu, već zato što se osećam sigurnije.
Ni sama ne znam kako i kada će me Marsel sledećeg puta posetiti, ne želim da znam i zbog toga mislim da je bolje ako se na nekoliko dana povučem iz svog stana, makar dok me ne zaboravi.
***
Budim se u svojoj postelji koja i dalje miriše na moj stari parfem koji je uobičajeno stajao na komodi pored kreveta, obožavala sam taj miris. Telo mi je toplo u ovoj stegnutoj pidžami koju sam kupila prošle godine na popustu i koja mi nije jedna od omiljenih. U svom novom stanu ostale su mi sve potrepštine i sva lepa odeća, tako da sam ovde primorana da nosim staru, malu odeću. No... Poslužila je za jedno veče.
Okrećem se kako bih se rastegnula, ali čim to napravim uhvatim Leonov pogled i smešak koji me odmah probudi iz iluzije snova. "Šta radiš tu?!" Podignem se i upitam ga. "Gde je Pavel?"
"Dobro jutro, lepotice." Osmehne mi se. Ima nečeg novog u našem odnosu, čini mi se da je otvoreniji sa mnom, a i kako god to bilo, laska mi da me oslovljava lepoticom. "Da, Pavel je tu. Čeka te u predsoblju kako bi te poveo na posao sa sobom, danas si mu potrebna kao pomoćnik."
"Nešto novo? Njemu je uvek potrebna pomoć." Ustanem sa kreveta i dok hodam prema garderoberu skidam sa sebe majicu, time mi grudi ostaju gole, a bradavice postaju krute kada uhvate Leonov pogled. "Šta ti tražiš ovde? Ne bi bilo lepo da te Pavel uhvati." Kažem dok mi pogled vapi za njim. Vidim ga kako ne skida pogled sa mojih grudi što odmah učini da vibracija prođe kroz moje telo. Luda sam- pomislim. Zar je moguće da je jedan pogled dovoljan da mi učini ovo?
"Ti bi bila kriva. Sama znaš šta činiš." Osmehne mi se i priđe.
"Ja ne verujem da bi Pavel okrivio mene." Gledam ga kako mi prilazi, te skinem donji deo pidžame tako da ostanem samo u gaćicama. Okrenem se kako bih potražila neku odeću u mom skoro praznom ormaru, ali me njegov dodir zaustavi. Rukom me okrene prema njemu. "Leon," Osmehnem se. "Stvarno će nas uhvatiti."
Palac osloni na moju dojku i pomazi je praveći kružni pokret oko nje. Time mi bradavica postaje sve kruća, a njegov pogled sve vatreniji. Pokušam da nas obuzdam jer znam da me Pavel i dalje čeka i da ako se uskoro ne pojavim neće biti dobro, tako da se okrećem. "Ne želimo da nas dovedemo u opasnost. Mi nismo regularni dosadni par, sećaš se?" Osmehnem se i izvadim majicu iz ormara te je navučem preko glave.
