Nikada neću naučiti na svojim greškama. Uvek želim nešto što ne smem imati.
Amela je ušla u moj život iznenada. Govorio sam sebi da se ništa ne sme dogoditi između nas. Ona je ćerka mog najboljeg prijatelja i takođe je dosta mlađa od mene. Kada je...
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Napolju je već odavno pao mrak. Kiša i dalje prska i priprema se jedno veliko nevreme. Ja sedim u uglu sobe i pitam se šta je Leona moglo toliko da zadrži?
Zovem ga, ne javlja se.
Pišem mu, ne odgovara.
Rekao je da ćemo se videti večeras, a evo mene u gluvo doba noći čekam da se on pojavi na vratima sa dobrim razlogom zbog čega se zadržao.
Odlučim još jednom da ga pozovem. Ovog puta mi se javi.
"Leon? Gde si?"
"Amela..." Ovo nije njegov glas. "Leon je u bolnici, bez svesti je, barem tako kažu, ne mogu ući da ga vidim."
"Molim?" Zbunjena sam. Prvo, na telefon mi se javlja Pavel, drugo zbog čega je Leon pobogu u bolnici? Još jednom razmislim o Pavelovim rečima i telom mi prođe neobjašnjiva jeza.
"Biće sve u redu. Čućemo se ujutru, važi?" Njegov glas je uzrujan.
"Ne, Pavel. Odmah dolazim." Odlučno kažem, a potom spustim telefon pored sebe. Nisam spustila slušalicu jer su mi misli bile na nekom drugom mestu. Bojala sam se iako nisam ni znala o čemu je reč. Krivila sam samu sebe, iako nisam imala zbog čega.
Obukla sam se, a potom istrčala napolje. Na putu sam srela taksistu koji me je gledao kao ludaču, a tako mokra i uplašena sigurno sam i ličila na jednu. Rekla sam gde želim ići, a on me je zatim bez daljih pitanja odvezao.
***
"Gde je?" Pitam dok ubrzanim hodom prilazim Pavelu. "Pavel, reci mi. Gde je?!"
"Evo ga, slušaj me. Dobro je. Malopre su doktori izašli i objasnili."
Pogledam kroz prozor koji deli njegovu bolničku sobu od hodnika i vidim Leona kako leži u svojoj postelji i uzima kiseonik. Pored njega je doktor koji mu proverava analize, pretpostavljam, a na drugoj strani sobe se nalaze njegove stvari. Njegova majica koja nije više potpuno bela kao što je bila jutros... Sada je umazana crvenom bojom za koju odmah znam da je krv.
"Pavel, šta se dogodilo?!" Moja zabrinutost se sada vrati.
"Tvoja majka se dogodila..." Tiho izgovori da ga jedva čujem.
"Laura? Šta je ona htela?"
"Misliš da ja znam? Uhapsili su je odmah nakon toga, a onda sam zatekao Marsela i Leona bez svesti."
"Marsela?" Zbunim se. "Pavel, šta se to desilo?"
"Duga priča."
"Imamo vremena. Reci mi kako sama ne bih izbijala odgovore iz tebe." Namrštim se.
"Želeli smo da pokažemo Marselu s kim ima posla, time što smo ga zaključali u podrum Leonove vile i namera nam je bila da ga mučimo dok ne dobijemo odgovore, a potom nabavimo osobu koja će ga ubiti jer takvi loši ne zaslužuju da žive."
