Nikada neću naučiti na svojim greškama. Uvek želim nešto što ne smem imati.
Amela je ušla u moj život iznenada. Govorio sam sebi da se ništa ne sme dogoditi između nas. Ona je ćerka mog najboljeg prijatelja i takođe je dosta mlađa od mene. Kada je...
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Njena koža je bila tako meka. Njen osmeh anđeoski, a njene oči bile su crne poput uglja. Voleo sam je. Bila je prva i ostaće jedina žena u mom životu koju sam voleo.
Anđele moj, prošli smo kroz ovo, što da me tako ostaviš?
Danas je taj dan. Danas ti moram reći zbogom. Moram se oprostiti sa svim našim uspomenama, Natalija. Moram prihvatiti činjenicu da te nikada više u životu neću videti. Ja sam jak. Izdržaću sve.
Tvoja koža više nije blistava niti mirišljava. Na licu ti se ne vidi osmeh. Oči si zatvorila jednom za svagda. Kako ću oprostiti ovo sebi, anđele moj?
Smejala bi se kada bi videla ko je sve ovde. Prijateljice koje ti ni u jednom trenutku nisu želele dobro, prijatelji koji su samo želeli da te svuku, rodbina koja te je samo koristila. Tu su, anđele moj. Plaču. Kažu kako im je žao, kako si bila dobra devojka, kako si mlada. Jedino o čemu ja razmišljam... Zašto sada? Zašto sada kada te više nema?
Anđele moj, ne mogu ni da izgovorim te reči. Zabranjujem sebi da poverujem u ovu gorku istinu. Preminula si, Natalija.
Ovo je moje zbogom.
***
"Biće sve u redu, brate moj. Večeras budi s nama. Ne puštam te kući."
"Hvala ti, Pavel. Mislim da ću ipak otići kući. Moram spakovati još neke njene stvari."
"Ne dolazi u obzir, večeras je naše veče. Idemo."
Naravno, bilo je po njegovom. Otišli smo u obližnji restoran. Pavel je naručivao i ujedno flertovao sa konobaricom. Oduvek je bio takav. Muškarac pun sebe i nikada nije verovao u ljubav. Verovao je u noć i njene moći. Tako je i njegova ćerka došla na svet. Jadnica, ne zna ni ko joj je majka, godinama je laže kako ju je majka ostavila, ne želi da joj prizna kakav je ženskaroš, ali ja se tu ne mešam. On mi je prijatelj, jedini pravi.
"Amela će doći, drugarica joj je otkazala." Kaže mi i nervozno spusti telefon pored sebe.
"Ma daj, nisam sad za društvo deteta, zašto ne ode kući?"
"Želela je, ali je ne smem ostaviti samu kući. Znaš o onoj njenoj majci o kojoj sam ti govorio?" Upita i vidi kako klimam glavom. "E ona se vratila, otkrila s kim je napravila dete i sada želi da mi je uzme."
"Ni u ludilu nemoj dopustiti da se to dogodi."
"Zato je ne smem ostaviti nigde samu. Znaš... Koliko god volim žensko i koliko god razumem muškarce poput sebe, da se njoj nešto tako dogodi, pa ubio bih tog slepca."
"Normalno, Pavel. Ćerka ti je." Kažem i osmehnem se.
"Oprosti mi... Znam da je Natalija bila u petom mesecu i stvarno mi je žao što pričam o Ameli u tvom društvu..."
