Diabolik Lovers:Grešna krv

Epizoda 12:Niko od nas ne bira...

Eva:Večiti mrak to je sada sve oko mene zelim da se probudim ili prosto da se vise sve ovo zavrsi...cujem samo reijieve reci tuge suze svih oko mene moju bracu koja zele da se probudim ali ne mogu...
Zen:Ona ce da se probudi jel da...Ona mora da se probudi...
Reiji probudi je ili cu te ubiti....
Prodrmao sam ga
Sejin:Zen smiri se on radi sve sto moze.
Znqs da bi i njemu bilo jednako tesko kao nama da je izgubimi...
Spustio sam se do njenog kreveta...
Drzi se Eva...
Reiji:Postoji sansa da je spasem....Ali jako je mala...Otrov koji je Takashi ubrizgao vec joj unistava telo imam protiv otrov....Ako ga njeno telo prihvati živeće u vampirskom obliku ali ako ne...Ne smem ni da mislim o tome...
Prišao sam joj ugrizao je i pustio protiv otrov u njeno telo...
Molim te Eva...Nemoj me ostavljati...
Poljubio sam je...
Eva:Nesnosan bol je prosao kroz moje telo a onda predamnom bjesnula je svetlost....
Reiji:prosli su sati....mislim da....
Tada sam primetio da se evini kapci pomeraju a ona je otvorila oči...
Uspelo je....
Eva:Reiji....
Njegove suze kapale su po meni nikad do sad ga nisam videla takvog bio je srecan ali na licu mu se vidla sva brig koju je prosao zbog mene...
Hvala ti...spasao si mi zivot
Reiji:Hvala tebi jer ti i tvoja ljubav spasili ste moj
Eva:Reiji....Stavila sam mu ruku na obraz....Secam se da si me pitao jedno pitanje...
Reiji:Da li je tvoj odgovor da
Eva:DA...
Poljubili smo se bila sam presrecna sto sam dobila novu priliku za zivot...Ali moja sreca nije mogla da nebude iskvarena jednim pitanjem...Jesi li ga ubio...
Reiji:Ne samo sam ga zatvorio gde ti nece vise praviti probleme
Mozes da ga vidis kad budes spremna
Eva:Ne zelim sad da razmisljam o tome
Reiji:Razumem te odmori se sad...

Time skip
Eva:Došao je u taj dan...Naše venčanje imala sam savrsenu venčanicu...
Sve je izgledalo savrseno i kao početak jedne divne budučnosti...
Ali idalje me je mučila jedna stvar...
Sejin sestrice jesi li spremna svi te čekaju...
Eva:Moram da obavim još jednu stvar pre polaska...
Sejin:hoces da vidis oca...
Zar zelis d ati upropasti i ovaj dan...
Eva:Zelim da se suocim sa njim...
Sejin uredu ja ne zelim da ga vidim sacekacu te ispred...
Eva:Sejin me je odveo do tamnice u kojoj je bio zatvoren nas otac...
Znam da si ovde hocu da razgovaram...
Takashi:ponovo ti.Ako hoces da me dokrajčiš sad je pravi trenutak...
Eva:Samo sam zelela da te vidim i mislila sam da bi voleo da me vidis na ovaj poseban dan...Dan kad bih vise nego ikad volela da imam oca koji je ponosan na mene...Mada znam da ti to nikad nećeš biti....
Ali zelim da znas da te idalje volim i da se nadam da ces jednog dana moci da me zavolis...Jer ja sam ti sve olrostila cak i ako nisi zasluzio
Okrenula sam se i izasla iz prostorije a ispred su me cekali Sein i Zen...
Zen jesi li ti to plakala
Eva:Ne danas nema suza
Spremna sam da ostavim sve ono sto je bilo loše jednom za svagda...
Uzela sam ih za ruke a oni su me poveli i predali Reijiu...
Reiji:Izgledas lepse nego ikad
Eva:Ti takodje lepo je videti te u još uglasjenijem izdanju.
Nasmejao mi se a onda smo se oboje ponovo uozbiljili i saslušali govor o ljubavi i poštovanju ali vise smo cekali da jedno drugom kažemo ono što je bilo bitno...
Reiji:Eva necu okolišati nikad nisam očekivao da ću se zalnubiti u nekog tako iritantnog i tvrdoglavog nepristojnog i pomalo nezrelog...
Ali valjda se samo ponekad te suprotnosti privuku...
Ti kozda jesi sve to ali sa druge strane si tako puna ljubavi čak i za one koji te mrze...Prosto ti si uvek bila sve ono što ja nikad nisam bio.Naučila si me da volim a samim tim i da živim...
Volim svaki tvoj nedostatak svalu tvoju manu podjednako kao i vrlinu. Ti znaš da nisam neki veliki pisac i možda ponekad ne znam da se izrazim kako treba ali nikad ne možeš da posumnjaš u to da te volim
Eva:Ko bi rekao izgleda da si ipak bolji pisac nego što se pretstavljaš toje možda najlepšq stvar koju si mi ikad rekao ali si mi to već odavno dokazao...
Sada je na mene red da ti se odužim...
Uzela sam svoj dnevnik
sećaš se ovoga...
Reiji:obecala si mi da ćeš mi otkriti njegove tajne jednog dana...
Eva:Danas je taj dan...Pročitaću ti neke od redova napisanih o tebi...

"Reiji on je neko jako čudno biće....on je jedini razum u ovoj kući ali razum okovan besom,bolom i nedostatkom ljubavi...I ako smo potpuno različiti u jednom smo isti oboma nam fali ljubavi a nema ko da nam je da"

"Opet sam se posvađala sa Reijiem danas možda ovo nekako čudno zvuči ali sladak je kad se ljuti"

"Čudan je to osećaj bol u srcu , zagrevanje bez bolesti i leptirići u stomaku...
Mislim da...ma nemoguće nisam se mogla zaljubiti u Reijia"

"Danas mi je neko po prvi put pokazao šta je ljubav, šta je nežnost...I zašto junakinje velikog broja romana toliko iz srca čeznu za njom...Na putu do te spoznaje morala sam da saznam koliko je ljubav bol koliko je ljubav teret ali koliko je vredna svega toga...Reiji mu je pokazao da je on taj"

Ovo su samo neke od reči koje sam za tebe napisala a još mnogo njih će naći mesto na listovima mog dnevnika a još više njih će naći mesto na mojim usnama...
Otvlrila sam dnevnik na još jedan od redova koji sam napisala nakon spoznaje naše ljubavi...
Iza ove rečenice ću uvek stajati
"Dokle god živim,i dokle god moje srce kuca,dokle god mogu da volim, voleću samo njega"
Poljubili smo se i postali smo muž i žena kao što sam i rekla uvek ću stajati iz ate rečenice a danas sam dala i potvrdu za to...
Nekoliko godina kasnije:
Erik:Reina....Reina...
Rei:uhvatio sam je...
Reina:Nije fer
Preslatka plavokosa devojcica reijijevih očiju ljutila se na svoju braću...
Eva je sve to posmatrala u hladu...
Eva:"Dragi dnevniče prošlo je već neko vreme od kad sam ti zadnji put pisala ali nije lako kad imaš troje dece i četvrto na putu...Da ja sam majka i uskoro ću to ponovo postati...Napokon sam shvatila zašto se moja majka žrtvovala za mene shvatila sam to onog dana kad sam rodila Erika i ja bih za svakog od njih uradila to isto...Što se tiče Reijia on nije kao moj otac,on je pun ljubavi baš za svakog od njih a najviše zaštitnički nastrojen prema Reini,on je za nju sve ono što sam ja želela xa moj otac bude za mene a nikad nije bio...."
Prelistala sam par stranica dnevnika unazad i vratila se na stranu napisanu onog dana kad je trebalo da pođem u vilu Sakamaki,pogledaa sam u njene reči i shvatila koliko žalim mladu evu bila je tako sama nikog nije puštala oko sbee zbog svog oca smatrala je da će svako na ovom svetu da je mrzi....
Nije bila upravu...Volela bih da je samo znala koliko će biti voljena na kraju...
Ipak...
Niko od nas ne bira gde ce se i na koji način roditi...Mozemo biti lepi ili ruzni zdravi ili bolesni bogati ili siromašni... srećni ili prosto i jednostavno nesrećni...
Zovem se Eva Sakamaki Janai,rodjena sam kao kcerka Takashi Janaia i Anastazije Janai , kao sestra Seinu i Zenu Janai, pogledala sam smrti u oči već nekoliko puta ali srećna sam jer još živim,svi mi govore da sijam svom snagom svoje lepote,imam sve što mi treba,i ja sebe smatram srećnom ženim...
Ja više nisam ona Eva sa početka, to poglavlje je iza mene zahvaljujući Reijiu koji me je naučio i kog sam ja uspela da naučim šta je u životu najvažnije i da se na kraju računa samo Ljubav...
Ali to je lekcija koju smrtnici ipak bolje shvataju

Jer jednog dana lepota prodje,Zdravlje nas napusti,bogatstvo se može pretvoriti u siromaštvo za tili čas,nekad tuga zameni sreću, a sreća tugu ali ljubav, prava ljubav ona uvek ostaje da gori u našim srcima...."
Reiji:Opet si zamišljena kao i uvek
Eva:čula sam Reijijev glas iza mene
Nisam zamišljena samo sam se setila najlepše ljubavne priče na svetu...
Spustio se do mene i poljubio me je, naslonila sam se na njega i zanedno smo gledali našu decu kako se igraju u daljini...
Da stvarno mi je poklonio najlepšu ljubavnu priču na svetu

~The End~

_________________________________________
A/N:Pa stigli smo do kraja još jedne moje knjige a druge u Diabolik Lovers nizu planiram uskoro još jednu ali do tada nadam se da ste uživali u ovoj.
Hvala svima koji ste čitali ,hvala vam što ste bili deo Evine priče 😁i pre svega hvala sto ste imali strpljenja za moja spora objavljivanja 🤣