Diabolik Lovers:Grešna krv

Epizoda 7:Čudovište iz ogledala

Eva:Ne...ne ovo je nemoguće...
Koliko god ja laagala sebe istina je bila tu...Moja braća kao i otac bili su vampiri...
Za oca nij mi ni bilo čudni, čudovište je gore od svih Sakamakija i Mukamija zajedno...Ali moja braća...Nisu zlatni ali nisu čudovišta...Ja...Da...li sam ja čudovište...Pogledala sam se u ogledalo i ako je odraz prikazivao nekoga koga svet smatra lepim...Gotovo anđelom u ljutskom obliku...Ali ne i ja...Ja sam u njemu videla čudovište...Osoba sa druge strane nije mi bila prijatelj...Ona je bila sve što ja nisam želela da budem ali sam ipak postala...Uvek sam govoeila da mi je lose i da gore od toga ne može biti ali uvek je samo postajalo gore...Uvek se sudbina svojim hldnim prstima igrala samnom i debelim koncem patnje istkala mi sudbinu, istkala mene kao osobu....
Bila sam ono u šta su Sakamakiji i hteli da me pretvore hladna lutka bez srca...
Ali samo je to i moglo da mi se desi nakon svega...
Još od malena ja sam molila za ljubav....

Sećanje
Eva Sejin i Zen:oče vratio si se
Takaši Janai:Hm...

Otac se okretao od nas kao da ga nije zanimalo šta pričamo ili radimo dokle god to ne smeta njegovom ugledu
Uvek nas je ignorisao...A osim njega nismo imali nikog drugog nismo imali majke a u nedostatku njegove ljubavi svi smo ostali u nedostatku srca...
Ali za razliku od njega moja braca i ja nismo bili čudovišta nismo xnali za emocije ali nismo bili čudovišta više prazne ljušture....Ako smo i brinuli o nekome brinuli smo o sebi...Sve do trenutka kad su nas razdvojili...Nikad ne znaś šta imaš dok to ne izgubiš...Tako je i sa Reijijem i sa mnom izgleda...Mislila sam da je najgori ali sto više njih upoznajem ...Shvatam koliko je on zapravo ispao bolje od onoga kako je mogao...Sada sam u mrtvoj tišini i nedostaje mi svađa sa njim...Nedostaje mi da me kritikuje a ja da planem...
Nedostaju mi naše tuče i jurnjave po kući nedostaje mi da ga ogovaram svakog dana u svom dnevniku a da ustvari mislim da je pored svega toga čak i sladak kad se ljuti ali me ne napada...Zapravo bila dam srećna što sam bila deo njegovog zivota jer uprkos svemu bar nisam više bila usamljena...
Da uvek cenis nečije prisustvo kada ga izgubis...

Reiji:Znao sam da je iz kuće otišla sama ali znao sam d a čim je taj dnevnik na podu nešto nije uredu...Znao sam sa u obog gradu postoje samo dve porodice koje je očajnički žele jedna su bili njena braća koji je ne bi nasilno poveli a drugi bili su Mukami...Ta porodica koja je uvek gledala svoj cilj...koja je želela samo njenu krv...Do pre par dana mislio sam da sam kao i oni da je njena krv sve što me zanima ali shvatio sam da je ona mnogo višw od parčeta mesa ispunjenog krvlju...Ona je bila prva osoba u koju sm se zaljubio...Doduše yo nije bila smaqo zaljubljenost...Mrzeo sam je,opčinila me je i naterala da po prvi put nekog mrzim i volim najviše na ovom svetu...Takva je bila Eva...I ako pred njom nikad ne bih pokazao kako se zaista osećam znao sam da ću je od danas večno štititi, da ako je vratim ona postaje zauvek moja odgovornost...
Dotrčao sam do hladnih vrata vile mukami i snažno ih udario toliko da su se otvorila sama...
Yuma:O konačno neko je došao da popravi taj frižider...
To nije bila osoba koju je trebalo da vidim...Niti osoba koju sam očekivao da ću videti ovde još ponajmanje sam se nadao da će to biti on...
Vidi,vidi,vidi, nije li to Reiji Sakamaki....
Šta to pametnu sovu izvlači iz njenog gnezda ha...
Reiji:O molim te ne pravi se lud...Možda je tvoj mozak manji od makovog zrna ali i ti i ja dobro znamo zašto sam ovde večeras...
Yuma:Dakle drska kučkica sa otrovnim jezikom je tvoja štićenica ha...
Reiji:Ime joj je Eva i ne dozvoljavam da tako pričaš o njoj
Yuma:O stvarno a kako ces me zaustaviti
Reiji:prišao sam mu i uhvatio ga za kragnu...
Ne igraj se sa sudbinom ti jasni izgovoru za vampira
Yuma:Ili ćeš šta da mi prazno pretiš...
Tada i ako slabiji od mene udario me je tako jako da mi je krenula krv
Ko bi rekao imaš kandze....
Oborio sam a na zemlju i počeli smo da se rvemo...Nisam verovao da on to ikako ima u sebi...
Reiji:Skinuo sam ga sa sebe i bacio uza zid tada su i njegova braća došla da me napadnu...ali i njih sam samo gurnuo...
Evaaa....Ev...Evaaaaaa
Vikao sam njeno ime najvlasnije što sam mogao u nadi da će me čuti...
Eva:Sedwla sam pred ofledalom i ćutala....Minuti su mi trajali večno a to čudovište iz ogledala gledalo me je tako strašno...Kako je moguće da sam se toliko plašila sebe...
Tada čula sam glas koji me doziva iz daljine...Bio mi je tako poznat u milion drugih prepoznala bih baš taj...To je bio on...
Reiji....
Ovde sam
Reiji:Eva
Dodirnuo sam vrata i blago se osmehnuo znajući da je ona bila iza njih...
Eva bar jednom u životu me poslušaj i sada se skloni od vrata...
Eva:Uredu
Prvi put od kad sam ga upoznala poslušala sam ga bez pogovora...
Sklonila sam se od vrata i on ih je razvalio i u deliću sekunde došao do mene i izveo me napolje...
Trčao je sa mnom u naručiju sve dok nismo stigli na bezbedno u vilu sakamaki...
Reiji:Na šta si mislila...
Eva:Želela sam d apobegnem i samo mi je to bilo na pameti...
Reiji:I uletela si pravo u njihovu zamku...
Eva:Molim te nemoj me i ti kritikovati dovoljno se loše osećam i sama...
Reiji:Oči su joj bile takve kao sa je želela da plače a nije mogla...
Zašto
Eva:Dobila sam bolni odgovor i gomilu pitanja...A povrh svega shvatila sam šta mi nedostaje....
Reiji:Shvatam...Znam da ne možešvtrenutno sa mnom da pričaš o tome ali možda sa njim možeš...
Ispružio sam joj dnevnik...
Nisam čitao kunem se
Eva:Videla sam da dnevnik nije čitao ali takođe videla sam da je nešto upalo u njega to je bila latica plave orhideje...Pogledala sam je i malo se nasmejala...
Ispričaću ti jednog dana...
_________________________________________
A/n:pa novo poglablje je tu nadam se da vam se svidja...Ako se pitate zasto me nije bilo mesec dana to je zbog školskih obaveza ali sada cu nadam se imati više vremena pa cu se potruditi da uskoro izbacim nastavak...Sve u svemu nadam se da vam se svidja😁❣