Diabolik Lovers:Grešna krv

Epizoda 8:Bal pod maskama

Reiji:I ako je taj trenutak izgledao bolje od bilo kog drugog da joj kažem kako se osećem ipak sam samo ćutao...
I pustio da mi taj trenutak prođw nešto mi je govorilo da je možd anajbolje d ato zauvek ostane tajna...
Svaki put kad pomislim da eva pripada meni shvatim da mi se još jače otrgla...
Šta god radio ona mi je bežala a sada sad osećam da ja pripadam njoj da sam u milosti toga da li će me voleti ili ne...
Napokom setio sam se nečega čime bih razbio tiśinu...
Večeras se održava naš godišnji bal pod maskama...Hoćeš li da prisustvujes
Eva:mmm mozda...Razmislicu jos
Reiji:Tamo ce biti celo vampirsko plemstvo znas a to uklhucuje i...
Eva:I mog oca...
Ali kako ti znaš za njega
Reiji dobar je prijatelj mog oca...Čudovišta vole jedna druge zar ne
Eva mislim da si upravu...A mi deca takvih očeva smo kolateralna šteta...
Doćiću ali samo jer mi trebaju odgovori na neka pitanja...
Reiji:Duguješ mi jedan ples večeras...
Eva:Imamo dogovor...
Vratila sam se u sobu...i razhledala po ormaru trazeci večernju haljinu ali nisam našla ništa prikladno...Na samom dnu ormara bila je ona venčanica koju sam "dobila"od kanata setila sam se reči koje mi je reiji rekao kada me je video, prvi put mi je rekao da sam lepa...
Iz nekog razloga silno sam želela da je opet nosim ali bile su joj potrebne odredjene prepravke...
I pre nego što sam primetila bilo je vreme da obučem svoju novu haljinu ceo dan sam provela popravljajuci jenadajuci se sa cu opet cuti od njega to da sam lepa...Mada ne znam čemu sam se nadala niti zašto sam se nadala....
Sišla sam dole u hodnik gde su se već ljudi lagano okupljali obzirom da su svi nosili maske bilo mi je teže da ih prepznam ali na ulazu spazila sam plavokosog vampira u belom odelu sa belom maskom koji je na uvetu nosio minđušu u obliku šahovske figure kralja a pored njega bila je žena srebrne kose ovaj put skupljene u punđu sa crnom figurom kraljice na uvetu i u duhoh crvenoj haljini sa maskom odgovarajuće boje preko lica prepoznala sam ih kao shua i melainu...Kraljevski par koji nije interesovalo kako ću da završim bili su gospodari igre u ovoj kući i kako je ta lepotica volela da priča ostavili su me sudbini jer nisu mogli ništa
u uglu prostorije daleko od ostalih prepoznala sam kanata u ljubicastom odelu zbog njegovog mede koji je takođe nosio kostim a kog on nije ispuštao a kog ja nikad necu zaboraviti njega i njegovog medu viđala sam u svojim noćnim morama još od onog dana....Za klavirom sedeo je Laito polu otkopčane bele košulje odloženog sakoa i u crnim pantalonama sa i bez maske prepoznala bih i njega i taj klavir na kom je zamalo oskrnavio moje telo... Subaru onaj kog sam jedva i upoznala u ovoj kući on je bio na terasi nije ga zanimao niko u toj kući došao je čisto jer je verovatno nateran...Ali iz nekog razloga reijia nije bilo nigde...
Tada me je neko lagano dodirnuo po ramenu...
Reiji:Smem li da budem u tvom društvu
Eva:Ispružio mi je čašu vina koju sam vrlo rado prihvatila pri samom pogledu u njegove krvaco crvene oči videla sam da je ispod tog sivog odela i maske Reiji
Prepoznao si me
Reiji:Naravni d ajesam ni jedna devojka u ovoj prostoriji nije tako lepa večeras...Ta haljina odlično ti pristaje...
Lepa si u njoj...
Eva:Sećam se tih reči...To si mi rekao onog dana kad si me spasio od kanata...
Reiji:Da, ali...Sada mislim da ti još  bolje pristaje...
Tada je počela lagana muzika..
Pa jesi li za ples...
Eva:Pruzila sam mu ruku spremna za taj obećani ples ali tada kreičkom oka spazila sam čoveka crnjeh od najcrnje noći...
Videla sam svog oca...
Ostavićemo to za kasnije
Reiji:Ali...
Opet se otrgla a bio sam tako blizu samo je otrcala negde u daljinu...
Eva:provlačila sam se kroz hrpe gostiju na zabavi i napokon došla do njega...
Smem li da se ubacim
Takaši:Naravno...
Plesao sam sa njom ovaj ples i nisam mogao pobeći činjenicu da su mi njene oči tako poznate....
Izvinite ako buljim ali vaše oči tako su minpoznate
Počela je da se smeje i izvela me na terasu...
Šta ti je to tako urnebesno...
Eva:To da više ne prepoznaješ ni svoju rođenu kćer....
Skinula sam masku....
Takaši:Eva...To si ti....
Kako je moguće...Pa ti si...
Eva:Još živa...
A tvoj savršeni plan je bio da me pošalješ u smrt...
Takaši:Ako baš moraš da znaš da...
Moj plan je od početka bio da te se otarasim....
Ali ne ti nikad ne poštuješ moje odluke uvek si tako drsko terala inat...Od yrenutka kad si se rodila kao žensko i polu vampirica....
Od prvog dana znao sam da nemaš za šta da živiš...I bio sam upravu...
Beskorisno si derište...
Eva:Ja sam tvoja ogledalo...Postala sma onakva kakvom si me napravio....
Ti si kriv za ono što pred sobom vidiš...
Takaši:idalje se usuđuješ da mi protivrečiš...
Eva da i šta ćeš sa uradiš...
Takaši ono što je odavno trebalo....
Eva:U tom trenutku dovukao me je do ivice terase i gledao hladno i bezdušno kao da nisam njegovo dete...
Kao da nisam deo njega spremao se da me gurne...
Tada začula sam poznat glas....
Sejin:Oče nemoj šta bi Anastazia rekla
Eva:Anastazia napokon sam čula ime svoje majke i bila sam srećna što ću umreti a da makad znam nešto o njoj...
Sejin:Otac se nije trgao na vreme i gurnuo ju je...
Kako si mogao....
U tom trenutku ja sam prvi put odgurnuo svog oca...Nisam imao milosti prema njemu znao sam da ako je moja sestra mrtva njega ću poslati da večno gori u paklu...
Prišao sam ivici terase i odahnuo nije bila dole...
Pa draga sestro imaš ti nekog svog čuvara....
Takaši:Molim još je živa....
Tada su se u palati ugasila sva svetla....
Prokletstvo...Gotovo je za večeras idi nađu Zena i idite kući smesta...

Eva:ponovo nisam pala....ponovo moja grešna krv nije bila prolivena...Opet me je spasio onaj ko je u prvi mah želeo da me ubije....
Reiji:Da li si potpuno poludela
Eva:Nisam više mogla da živim bez odgovora zašto me otac mrzi...
Reiji:On je vampur on svakog mrzi...
Da li si makar dobila odgovor
Eva:Ne samo mi je potvrdio da me mrzi....
Reiji:Znači ni zbog čega si ponovo stavila svoj život na kocku eva ....
Eva:Nije ni zbog čega...Na korak sam do odgovora...Moram opet da popričam sa njim...
Htela sam da istrčim iz prostorije i odem do oca da bih mogla ponovo da razgovaram sa mjim id a napokon dobijem odgovor na pitanje zasto me mrzi qli reiji ki je blokirao put...
Pusti me sa prođem
Reiji:Ne...Neću ti dati da rizikuješ...da dovodiš svoj život u opasnost
Eva:Ovo se tebe ne tiče
Reiji:Da tičs me se
Eva:O stvarno ,a zašto?
Reiji:Jer ja tebe....
Eva:Hajde reci
Reiji:Volim te Eva....
Obgrlio sam je oko struka i poljubio je...
Znao sam da ako budem ćutao noćas ćutaću zauvek...Te noći nisam samo skinuo masku sa svog lica već i onu sa svog srca i napoko  pustio Evu da proviri i uveri se da ono postoji....

_________________________________________
A/N:pa novo poglavlje je tu nadam se da vam se dopada...Evino klupko je napokon pocelo da se odmotavaali da li ce ova situacija sa reijiem ponovo sve smotati , kako ce da reaguje saznacete uskoro...Imala sam malu kreativnu blokadu...Ali po obicaju sledi ono da cu pokusati da budem aktivnija ali nekako u zadnje vreme zalim da uradim toliko stvari i nista ne stignem😂

Ali definitivno cu vise da se posvetim pisanju.
I po obicaju jos jednom se nadam da vam se svidelo😁